Ukrajinska vojska koristi kasetne bombe

Upotreba kasetnih bombi je povreda zakona ratovanja i može da predstavlja ratni zločin, piše u svom izveštaju organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč“. Ona u svom izveštaju, kome je prethodila jednonedeljna inspekcija terena, navodi da je kasetna municija korišćena u borbama na više od deset gradskih i seoskih lokacija. „Šokantno je videti da je oružje koje je zabranjeno u većini zemalja tako ekstenzivno korišćeno na istoku Ukrajine“, rekao je Mark Hiznej, ekspert „Hjuman rajts voča“ (HRW) za oružje, i dodao da bi „ukrajinske vlasti trebalo da se priključe onima koji takvo oružje zabranjuju“. Ugovor o zabrani kasetnih bombi je do sada potpisalo 114 zemalja.

Dva tipa raketa

Postoje jaki dokazi da su snage ukrajinske vlade odgovorne za nekoliko napada kasetnim bombama u Donjecku početkom oktobra, prenosi HRW. Tim ove organizacije je precizno dokumentovao 12 napada kasetnim bombama u kojima je poginulo šestoro, a ranjeno više desetina ljudi. Među poginulima je i jedan radnik Međunarodnog crvenog krsta. Tačan broj žrtava kasetne municije nije mogao biti utvrđen za vreme boravka eksperata HRW u oblasti Donjecka; oni navode da je tamo u isto vreme korišćeno „više tipova eksplozivnog oružja“, a kada je u pitanju kasetna municija, utvrđeno je da se radi o raketama ispaljenim sa zemlje tipa „Uragan“ od 220mm, i „Tornado“ od 300mm. Okolnosti upotrebe takvih raketa nisu takve da bi moglo da se za nju optuži samo ukrajinska vojska, već je moguće da su ih koristile i snage koje se bore protiv vladinih. HRW je pozvao i rusku vladu da se obaveže da neće koristiti takvu municiju.

Teške posledice korišćenja ovog oružja

Kasetne bombe, ili rakete, sadrže desetine i stotine manjih komada municije. Prilikom eksplozije, kasetna bomba rasprskava te komade u svim pravcima. Među njima ima komada konstruisanih tako da eksplodiraju kada padnu na tlo, ali i onih koji ne eksplodiraju odmah, već se faktički pretvaraju u nagazne mine. HRW navodi da površina zahvaćena eksplozijom jedne kasetne bombe može imati veličinu fudbalskog terena. Svaka površina na koju je jednom pala kasetna bomba ostaje opasna za stanovništvo – sve dok se ne očisti i od poslednjeg eksplozivnog komadića, a to može trajati veoma dugo, čak godinama.

U vreme korišćenja kasetnih bombi u Donjecku, na snazi je bio dogovor o obustavi vatre između vladinih snaga i pobunjenika. HRW je od vlade u Kijevu zatražio da se izjasni o korišćenju kasetnih bombi na istoku Ukrajine, a vlada za sada nije ni potvrdila, ni demantovala izveštaj ove organizacije. Metode kojima se HRW koristio u svojoj ekspertizi su vrlo detaljne i precizne, od izračunavanja putanja ispaljenih raketa, preko merenja kratera i površina zahvaćenih eksplozijom jedne takve rakete, preko svedočenja civila, pa sve do analize povreda i medicinskih nalaza ranjenih osoba.

Tri velike sile nisu za zabranu

Rusija, SAD i Kina još uvek nisu potpisale Međunarodnu konvenciju o zabrani kasetne municije, a „društvo im pravi“ još 81 država. I dok Konvencija zabranjuje proizvodnju i upotrebu kasetne municije, kao i trgovinu njome, investiranje u proizvodnju tog oružja je i dalje nejednako regulisano. Takvo investiranje je zakonom zabranjeno u čitavom nizu država, među kojima su Italija, Luksemburg, Švajcarska, Holandija i Belgija, dok nemačka vlada finansiranje kasetnih bombi ne smatra povredom Konvencije o njihovoj upotrebi. Kasetnu municiju trenutno proizvodi šest firmi iz tri države – Kine, SAD i Južne Koreje. Prema podacima nemačke organizacije za ljudska prava Fejsing fajnens, u nemačke investitore tih firmi spadaju banke Dojče bank i Alijanc.