Donbas: Nema rudnika, nema ni posla

Oko dve trećine rudnika u oblasti Donjecka i Luganska su u državnom vlasništvu. Devedeset njih je pod direktnom upravom kijevskog Ministarstva za energetiku, ali polovina je u području koje danas kontrolišu separatisti. Prema podacima zamenika ministra Jurija Sjukova, od početka sukoba obim eksploatacije je sa 70.000 tona dnevno smanjen na 20.000 tona. Uz to, ugalj jedva da može da se transportuje u druge delove Ukrajine. Železnička pruga ili je uništena ili više nije pod ukrajinskom kontrolom. Separatisti, dodaje Sjukov, ugalj sve više nabavljaju iz Rusije.

Rudari bez plata

Ukrajinska vlada u Kijevu zato je obustavila sve subvencije za rudnike u oblastima pod kontrolom separatista. Preko dvanaest miliona grivni (oko 750 miliona evra) u ovogodišnjem državnom budžetu bilo je planirano za rudnike uglja u Donbasu. Taj novac bio je namenjen za isplatu plata za 100.000 zaposlenih u državnim rudnicima.

„Većina rudara još od juna ove godina ne dobija platu“, kaže Anatolij Akimočkin, zamenik predsednika Nezavisnog sindikata rudara. Mnogi su u međuvremenu bez posla, jer su njihovi rudnici uništeni u oružanim sukobima. Obnova mnogih rudnika nema smisla, ističe Akimočkin za DW: „Oni su već odavno nerentabilni.“

Da li će Kijev ubuduće ponovo davati subvencije, zavisi od toga hoće li ukrajinsko vođstvo ponovo pod svojom kontrolom imati oblasti koje su trenutno u rukama separatista. To je neizvesno, smatra sindikalac, ali podseća: „Nijedan jedini političar do sada nije rekao da to više nije ukrajinska teritorija.“

Mračna predviđanja

Sve ukazuje na to da područja koja drže proruski separatisti sa samoproglašenim narodnim republikama Donjeck i Lugansk ubuduće više neće biti deo Ukrajine, smatra Dmitro Snjegirjov, predsednik građanske inicijative Prava Sprava. „Ali to nije razlog za paniku. Ukrajina neće izgubiti ništa, osim industrijskih objekata koji zbog visokih subvencija čitavu privredu vuku dole“, objašnjava Snjegirjov.

Predsednik građanske inicijative budućnost tih oblasti vidi pesimistično. Ni Rusiji nije potrebna industrija koja stvara gubitke. Moskva je već bila primorana da i u svojoj zemlji zatvori nerentabilne rudnike. Proizvodnja uglja u Rusiji je jeftinija nego u istočnoj Ukrajini. Takođe, investitori neće biti zainteresovani za nestabilne regione. Snjegirjov strahuje da bi prekid subvencija iz Kijeva mogao teško da pogodi rudare u konfliktnom regionu: „Doći će do socijalnih eksplozija. Već sada ima protesta u rudarskim naseljima u oblasti Luganska. Ljudi traže plate i penzije.“

Slom industrije uglja

Volodimir Omelčenko iz ukrajinskog istraživačkog centra Rasumkov veruje da Kijev dugoročno neće finansijski da pomaže oblasti koje nisu pod njegovom kontrolom. To rasterećuje državni budžet, ali nastaju novi problemi. „Situacija ima više rizika nego prednosti“, ocenjuje Omelčenko za DW, jer će izostati isporuke uglja neophodne za energetsku sigurnost Ukrajine. Zemlja je sada još više primorana na uvoz energetskih sirovina iz inostranstva.

Prema podacima stručnjaka, pre početka sukoba, proizvodnja uglja je imala udeo od 34 odsto u ukupnom energetskom snabdevanju zemlje. Osamdeset procenata uglja pri tom je stizalo iz Donbasa. Međutim, danas je šezdeset odsto nalazišta u oblastima koja nisu pod kontrolom Kijeva. „Dok god su ona u rukama separatista, ne može biti reči o nezavisnoj ukrajinskoj industriji uglja”, zaključuje Omelčenko.