Ukrajina ponovo hoće u NATO

Ukrajinska spoljna politika je pred prekretnicom. Parlament u utorak treba da potvrdi zapadnu orijentaciju zemlje, što istovremeno znači ukidanje neutralnosti, koja je sada zvanično na snazi. Pored željenog članstva u Evropskoj uniji sada će biti zacrtan i cilj – ulazak u NATO. Predlog zakona je vlada usvojila krajem avgusta.

Pouke aneksije Krima

Time se Ukrajina vraća putu koji je napustila 2010. kada je novoizabrani proruski predsednik Viktor Janukovič iz odgovarajućeg zakona izbrisao članstvo u NATO kao cilj Kijeva. Pod Janukovičem je za temeljni princip proglašena „nesvrstana politika“ koja isključuje članstvo u savezima kao što je NATO.

Od kako je Rusija u martu anektirala Krimsko poluostrvo, zahtevi za članstvom u NATO su sve glasniji. Mnogi misle kao bivši ministar odbrane Jevhen Marčuk. „Gubitak Krima bila je cena koju je Ukrajina morala da plati za svoju vojnu neutralnost“, rekao je Marčuk u jednom TV intervjuu. I oružani sukob sa proruskim separatistima u Donjecku i Lugansku smatra se dodatnim argumentom za članstvo u NATO.

Politika klackalice

U svojoj politici prema NATO, Ukrajina već više od deset godina vodi politiku klackalice. Prvo je bivši predsednik Leonid Kučma 2002. odlučio da vodi Ukrajinu ka zapadnoj vojnoj alijansi. Ali NATO nije hteo Ukrajinu, a susedna Rusija je vršila pritisak, pa je Kučma u leto 2004. posle sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom iz ukrajinske vojne doktrine izbacio odlomak o severnoatlantskoj kao cilju.

Ali nekoliko meseci kasnije, desila se narandžasta revolucija. Prozapadni Viktor Juščenko je pobedio na predsedničkim izborima i članstvo u NATO ponovo postavio kao cilj svoje zemlje. Tadašnji američki predsednik Džordž Buš mu je pomogao: Na samitu NATO u Bukureštu 2008, on je Ukrajini želeo da ponudi akcioni plan za članstvo. Neke zapadnoevropske zemlje, uključujući Nemačku i Francusku, bile su protiv. Na samitu je konačno odlučeno da Ukrajina može da bude član NATO – ali nije postavljen određeni datum. Kancelarka je tada ukazivala na slabu podršku ukrajinskog naroda mogućem pristupanju NATO.

Jer, godinama je samo oko trećina Ukrajinaca bila za pristupanje svoje zemlje alijansi. Ali, to je izgleda prošlost. Prvi put u novijoj istoriji zemlje, većina građana je za članstvo – 52 odsto Ukrajinaca bi na referendumu glasalo za ulazak svoje zemlje u NATO, glasi rezultat ankete koju je sproveo Institut GfK u septembru. Samo 19 odsto je bilo protiv. U aprilu, raspoloženje je bilo drugačije: protivnici članstva u NATO su sa 41 odsto bili ispred zagovornika – sa 36 odsto.

Vrata su otvorena

I na vanrednim parlamentarnim izborima 26. oktobra, članstvo u NATO igra važnu ulogu. Većina partija je za to. Neki, kao što je stranka Otadžbina bivše premijerke Julije Timošenko, pozivaju da se što pre održi referendum o pristupanju NATO. Predsednik Petro Porošenko smatra, međutim, da bi takav korak bio preuranjen i da bi podelio zemlju.

Članstvo Ukrajine još nije na dnevnom redu velikog vojnog pakta. Na samitu u Velsu početkom septembra, NATO je Ukrajini obećao podršku, ali ništa konkretno. „Vrata su otvorena za nove članice“, rekao je bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen. Alijansa je Ukrajini obećala pomoći pri modernizaciji vojske, ali ne i skoro članstvo.

Rusija kritički prati razvoj. Neutralnost Ukrajine je važan deo bezbednosne arhitekture u Evropi, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u septembru. Prema njegovom mišljenju, neke članice NATO će pokušati da primoraju Ukrajinu da im se pridruži, a to je „ozbiljna pretnja ukupnoj evropskoj stabilnosti“.

Kijev ovom retorikom nije impresioniran. Ukrajinska vlada ističe da novi zakon Ukrajinu istovremeno stavlja na put za NATO i isključuje članstvo u carinskoj uniji bivših sovjetskih republika. Rusija uzaludno pokušava da namami Ukrajinu u tu novu ekonomsku uniju.