Beograd između Brisela i Moskve

Od Srbije se očekuje da kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji zauzme sličnu poziciju prema aneksiji Krima od strane Rusije kao i ostale članice EU. Sa druge strane, Srbija nikako ne bi želela da ugrozi dobre političko-ekonomske odnose sa Rusijom, uključujući tu naravno i bitne energetske sporazume sa Rusijom. S obzirom na to da je situacija sa Krimom već više puta upoređivana sa problemom nezavisnosti Kosova, jasno je zašto srpske vlasti oklevaju da se o tome preciznije izjasne.

Nekolicina međunarodnih diplomata naglasili su da bi Srbija trebalo da se o tome izjasni, ali još uvek nije jasno da li je reč o prijateljskim sugestijama ili otvorenom političkom pritisku. Srpske vlasti sa svoje strane pokušavaju da nekako izbegnu tu temu, pravdajući se time da je to tehnička vlada koja ne može da se o tome određuje, a bilo je i izjava koje naglašavaju da je Srbija mala zemlja koja u to ne bi trebalo da se meša, i da bi za Srbiju bilo najbolje da o tome jednostavno ćuti.

Lider Srpske napredne stranke (SNS) i najverovatniji budući premijer Aleksandar Vučić ponovio je da stav Srbije neće donositi tehnička vlada, ali je isto tako napomenuo da će Srbija poštovati svoje obaveze prema EU i da neće imati neprijateljski stav prema Rusiji, što praktično znači i da nema govora o uvođenju sankcija Rusiji. Mi smo za poštovanje međunarodnih normi i teritorijalnog integriteta, ali nam predavanje o tome neće držati oni koji su lagano zgazili teritorijalni integritet Srbije, rekao je Vučić.

Neutralno o Krimu

Nesumnjivo je da srpske vlasti pokušavaju da dobiju na vremenu i da je čitavo zvanično izjašnjavanje prepušteno novoj vladi, ističe za Dojče vele Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku. Međutim, neki obrisi tog stava su već vidljivi, i čini se će Srbija pokušati da zauzme što je moguće neutralniji stav. Pritisak da se Srbija o tome izjasni još uvek zapravo nije ni jasno formulisan, ocenjuje Aleksandra Joksimović:

„Mnogo toga će zavisiti i od samog razvoja situacije u samoj Ukrajini. Tačnije, od daljeg razvoja odnosa velikih sila, i da li će se odnosi među njima dalje zatezati ili ne. U odnosu na to će zavisiti i količina pritiska koji će Srbija trpeti u smislu zahtevanja nekoj njenog jasnijeg izjašnjenja. Ukoliko se ta situacija bude dalje zaoštravala, mislim da će s time rasti i pritisci na Srbiju da se jasnije izjasni“.

Problem je što sa takvim neutralnim stavom najverovatnije neće biti zadovoljni ni Brisel, ni Vašington, ni Moskva, smatra Aleksandra Joksimović, jer po njenim rečima svako od njih očekuje da dobije podršku Srbije. Ali, ipak mislim da nam jedan takav neutralan stav može svakako naneti manju političku štetu nego da se opredelimo za bilo koju od strana u sukobu oko Ukrajine, ocenjuje direktorka Centra za spoljnu politiku.

Srbija nema razloga da ćuti

Brisel i Vašington bi svakako voleli da Srbija otvoreno stane na njihovu stranu, ali mislim da su i Brisel i Vašington svesni da se to neće desiti, kaže za Dojče vele Ljiljana Smajlović, glavna urednica dnevnog lista „Politika“. „Koliko je meni poznato, ne postoji ni neki žestok pritisak da Srbija to uradi, a Srbija ima moralno i svako drugo pravo da takav zahtev odbije. S druge strane, ne postoji ni neka jedinstvena spoljna politika EU, tako da ne znam zašto bi se od Srbije, koja nije ni član EU, tražilo da sledi Brisel oko ukrajinske krize. To, naravno, ne znači da bi Srbija trebalo da ćuti, kako neki zagovaraju. Srbija bi trebalo da na jednostavan način objasni svoju poziciju, i kako Srbija poredi Kosovo i Krim“, ističe Ljiljana Smajlović:

„Mislim da bi Srbija samo trebalo da izražava strahovito žaljenje što je 2008. godine na Kosovu prekršeno međunarodno pravo. Srbija bi trebalo da izrazi žaljenje što je tako veliki broj zemalja priznanjem secesije otcepljenje srpske pokrajine narušio integritet i suverenitet Srbije. Srbija bi takođe trebalo da zažali što su među prvima koji su to učinili bile istaknute velike zapadne zemlje, koje se sada pozivaju na međunarodno pravo. I Srbija bi trebalo da konstatuje da ne bi trebalo nikada kršiti međunarodno pravo, jer ćete posle izgubiti kredibilitet kada budete oštećeni kršenjem međunarodnog prava“.

Mala politička šteta

„To je jedini stav koji Srbija može da zauzme i ja mislim da nam on ne može naneti neku političku štetu“, napominje Ljiljana Smajlović. „Mislim i da će se situacija oko Krima i Ukrajine primiriti dok se formira nova srpska vlada, i da će se kako to zapadne zemlje vole da kažu, prihvatiti realnost na terenu. Nakon toga srpsko mišljenje najverovatnije više i neće biti toliko važno da bi neko na njemu insistirao“, smatra Ljiljana Smajlović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković