Po pitanju Krima - Srbija ostaje uzdržana
19. mart 2014.Jugoslavija je u Hladnom ratu bila između dva bloka i od te svoje pozicije je, prilagođavajaći svoju politiku aktuelnim prilikama, umela da profitira. U državama koje su danas naslednice izgubljenog malog carstva, konflikt između Rusije i Zapada, prati se u detalje. Zapažanja su veoma raznovrsna, primećuje Noje cirher cajtung.
„Za Srbiju je pozicija Rusije bitna. Zajedničko pravoslavlje i istorijska, zaštitnička uloga Rusije, ukazuje na 'specijalne veze'. Podrška Moskve u kosovskom pitanju vremenom je dobila posebnu težinu. Predsednik Putin je počasni građanin više malih gradova u Srbiji i među kosovskim Srbima uživa ugled heroja“, dodaje se dalje u feljtonu švajcarskog lista i primećuje, da je „jednostrano proglašenje nezavisnosti Krima uzbudilo mnoge Srbe“. Posebno zbog činjenice da je separatistima na Krimu, Kosovo poslužilo kao primer. A zatim i priznavanje Krima u Moskvi. Ambasada Rusije u Beogradu smiruje prilike i srpske političare uverava da u Kremlju nema promene ruskog stava u kosovskom pitanju.
Referendum o Preševskoj dolini?
Noje cirher cajtung piše da stručnjaci u Srbiji sada pokušavaju da povežu zbunjujuće činjenice i prenosi mišljenje analitičara Predraga Simića koji „dijagnostikuje promenu kursa u Moskvi“. Jer pitanje samoopredeljenja postavljeno je iznad teritorijalnog integriteta još 2008. godine. Još tada je pravila igre po pitanju Kosova prekršio Zapad. Ali nikog ne iznenađuje to što je Putinov poslednji potez izazvao veliko interesovanje u Srbiji i susedstvu. Međutim, sa juga zemlje pretežno naseljenog Albancima, oglasio se Jonuz Musliu, nekadašnji komandant dobrovoljačke jedinice, podsetivši na referendum iz 1992. o povezivanju Preševske doline sa Kosovom. Iz srpskog dela Bosne i Hercegovine stiže očekivan ceterum censeo predsednika Republike Srpske Milorad Dodik, navodi se dalje u tekstu. „Odluka Krima jača pravo na samoopredeljenje, na koje se pozivaju bosanski Srbi u želji da se oproste od neomiljene zajedničke države. Ali za čudo, Beograd i dalje ćuti. Nema reakcija na provokativne izjave iz susedstva, a ni na Krimsku krizu i geopolitičko pitanje. Dva su razloga u igri. S jedne strane, tradicionalno pro-ruski orijentisane snage, radikalno su oslabljene nakon pobede naprednjaka na upravo održanim izborima. Drugi razlog je pragmatizam budućeg premijera Aleksandra Vučića, veštog populiste. A to znači, u slučaju Ukrajine, Srbija ostaje neutralna.“
Vučić ne želi da se naruše odnosi sa Evropskom unijom, sada kada su pregovori o pristupanju konačno počeli, ali ne želi ni da provocira Moskvu, koja razmatra izgradnju gasovoda Južni tok na Balkanu. Ipak glavna briga je „iznurena privreda“, Beograd čini sve da izbegne eventualna neslaganja i sa jednom i drugom stranom, i time ugrozi moguće investicije.
„Putin je zadovoljio svoju teritorijalnu glad“
„Rusija će zadržati Krim. I to može da učini mirno. Objektivno gledano, drugi zahtevi deluju kao izgovor. Ili je razlog pritisak saveznika, kako Nemačka ponovo ne bi kao u slučaju bombardovanja Libije (spornog u pogledu međunarodnog prava), ostala neodlučna i zamišljena. U svakom slučaju, pogledi i zahtevi upućeni Krimu završiće neuspešno ili će doći do eskalacije. Drugim rečima, najbolje je ostati po strani. Jer kao da nema dovoljno drugih problema u Ukrajini, koje bi hitno trebalo rešavati. Etnički sukobi, ulazak fašističkog političkog klana u vladine redove, paravojne klike, oslabljena privreda... Zar to nije dovoljno?“, pita se Noje osnabriker cajtung.
„Ruski predsednik nije ništa iznenađujuće saopštio. Aneksija Krima već je bila zapečaćena. U svom jezgrovitom govoru, Vladimir Putin dobrim delom poseže za demagogijom. Istovremeno je govorio o otimanju Krima Ukrajini i bratstvu dvaju naroda. Utešno je barem to što je Putin očigledno zadovoljio svoju teritorijalnu glad. Pružio je uveravanja da nije zainteresovan za dalje podele u Ukrajini. Pominjući nemačko ujedinjenje, pokušavao je da opravda vezu između Krima i Rusije. Zid koji je delio svet je srušen. Ali Putin sada svojom politikom povlači nove granice između Rusije i Zapada“, komentariše Folksštime iz Magdebruga.
„Proteklih dana postalo je jasno da smo svedoci borbe najmoćnijih. Spoljna politika poseže za pravilima koja se nisu pokazala pouzdanim, onako kao to stoji na papiru. Međunarodno pravo je često bilo narušeno. Putin navodi primer odvajanja Kosova od Srbije kao presedan. Formalno je ruski predsednik u pravu. I tom prilikom je narušen integritet jedne zemlje, ali je to bio rezultat masovnog nasilja države nad jednim delom stanovništva. U slučaju Krima se o tome ne može govoriti. Poređenje i pozivanje na međunarodno pravo je čista retorika, jer Vladimir Putin zastupa ruske interese. On ne želi još jednu članicu NATO u neposrednoj blizini, a ni članicu Evropske unije. Putin želi da osigura zonu u kojoj ima uticaja“, piše Fraje prese iz Kemnica.
Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković