Šta se zbiva u Nikaragvi?
25. april 2018.
Kako je došlo do poslednjih protesta?
Predsednik Nikaragve Danijel Ortega (72) je pre nekoliko dana bez konsultovanja parlamenta potpisao dekret o reformi socijalnog osiguranja koja bi za siromašne slojeve stanovništva značila povećanje siromaštva a za najstarije – smanjenje penzija. Na to su počeli protesti čija je žestina iznenadila Ortegu pa je on najpre reagovao brutalnim nasiljem, naredivši policiji da smiruje demonstracije bojevom municijom. Policija je ubila najmanje 26 demonstranata. Ali demonstracije nisu prestale i Ortega je povukao svoj dekret.
Šta je uzrok nezadovoljstva?
Žestina protesta ne samo u Managvi, već i u čitavoj zemlji, pokazuje da je i pre toga već vladalo opšte nezadovoljstvo. I pored toga što je povukao dekret, demonstranti optužuju predsednika i njegovu suprugu Rozario Muriljo – koja je zapravo broj dva u režimu – za korupciju u velikom stilu kao i za brojne povrede ljudskih prava. Među najžešćim protivnicima njegovog režima su baš oni koje je nekada predvodio u borbi protiv diktature – studenti i stanovnici područja koja važe kao uporišta sandinista.
Kako je Ortega ušao u politiku?
Kada je bio mlad, Danijel Ortega se u Nikaragvi sa svojim Sandinističkim oslobodilačkim frontom borio kao ilegalac protiv diktatora Anastasija Somoze. Somoza je sa svojim klanom vladao diktatorski ali je uživao zaštitu i zdušnu finansijsku i vojnu podršku SAD. Na vlast je stupio 1972. Iako je u zemlji formalno postojao višepartijski sistem, diktator je uz pomoć svoje Nacionalne garde gušio svaku naznaku političkog otpora i opozicija je imala potpuno beznačajnu ulogu.
Ko su sandinisti?
Zbog toga je 1977. došlo do velikog ustanka koji su predvodili levičarski sandinisti. Oni su se tako nazvali po predvodniku nikaragvanskog otpora okupaciji SAD između dva svetska rata Avgustu Cezaru Sandinu. Počeo je građanski rat u kojem su pobedili sandinisti; Somoza je pobegao na Floridu 17. jula 1979. a dva dana kasnije su gerilci ušli u glavni grad Managvu – i to je bila pobeda revolucije.
Kakva je uloga SAD u Nikaragvi?
SAD su zbog podrške diktatorskom režimu u Nikaragvi i vojnih i paravojnih akcija u toj zemlji kasnije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu osuđene na isplatu odštete Managvi od 2,4 milijarde dolara. Vašington je odbio da isplati tu sumu iako je to tražila i Generalna skupština UN u rezoluciji protiv koje su glasale samo tri zemlje: SAD, Izrael i Salvador.
Kakva je još uloga SAD u Nikaragvi?
SAD su i posle svrgavanja Somozinog režima vršile opstrukciju normalnog funkcionisanja Nikaragve kao države. To je počelo uvođenjem ekonomskog embarga, ali SAD su organizovale i paravojne snage koje su operisale iz susednog Hondurasa – kontrarevolucionare koji su zbog svoje uloge i dobili naziv Kontra-pokret. Najveći deo Kontre su činili borci bivših Somozinih snaga. Kontra je uz logističku podršku CIA izvodila napade i ubijala civile – ukupno 60.000 ljudi između 1981. i 1990. godine. Glavni organizator aktivnosti Kontre bio je tadašnji ambasador SAD u Hondurasu Džon Negroponte. Gerilski rat Kontre je finansiran tajnom i ilegalnom prodajom oružja SAD Iranu kao i švercom kokaina u SAD uz znanje CIA.
Ko još ima važnu ulogu u politici?
Situacija se donekle smirila nakon što je na izborima pobedio antisandinistički izborni savez UNO – ta grupa partija koju su finansirale SAD obećavala je mir, blagostanje i kraj embarga. Savez je predvodila Violeta Čamoro iz politički uticajne porodice. U novoj vladi je došlo do saradnje umerenih snaga dve neprijateljske strane, jer su čak i u velikoj porodici Čamoro bili zastupljeni pripadnici oba tabora. Nova vlada je uvela program stabilizacije i štednje te kapitalističku privredu, sklopljeni su sporazumi sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, čitava ekonomija je liberalizovana, socijalna davanja su smanjena.
Kako je Ortega zaposeo vlast u 21. veku?
Sandinistički oslobodilački front je nastavio sa političkim delovanjem i na izborima 2001. ponovo izgubio, ali se 2006. Danijel Ortega vratio na vlast posle 16 godina pobedivši na izborima koje su međunarodni posmatrači iz više zemalja okarakterisali kao fer i slobodne – sa izuzetkom SAD koje su govorile o „anomalijama“ bez navođenja daljih detalja. Iako posle toga više nije smeo da se kandiduje, Ortega je posle jedne promene zakona 2011. koja mu je to omogućila ponovo postao predsednik, na izborima na čiju regularnost su posmatrači ovaj put imali ozbiljne primedbe. Slično je bilo i na izborima 2016. na kojima je takođe odneo pobedu.
Ortega je u međuvremenu zaboravio na socijalističke ideje i počeo da vlada čvrstom rukom, taktički vešto i beskrupulozno, koristeći državu kao poligon za sprovođenje ličnih interesa.
Ko je „drugarica Rozario“?
Rozario Muriljo Zambrana je nastavnica i spisateljica koja je upoznala Danijela Ortegu 1977. Od 1978. je njegova životna saputnica, od 2005. i supruga. Ortega je uvek govorio da sa njom deli vlast pola-pola; ona je čak na predsedničkim izborima 2016. nastupila kao njegova zamenica. Pre braka sa Ortegom je imala dva braka i troje dece; sa Ortegom ima sedmoro dece. Bavi se i pisanjem poezije.