Nekada oslobodilac, danas - dinastija

Danijel Ortega, političar Nacionalnog sandinističkog oslobodilačkog fronta (FSLN), po treći put je izabran za predsednika Nikaragve. Nakon prebrojavanja više od polovine glasova, potvrđen je trend koji se video i posle petine prebrojanih glasova: podržalo ga je 70 odsto birača. I ankete pre izbora su najavljivale da će dobiti oko dve trećine glasova. Ortega je u Nikaragvi već bio na vlasti od 1985. do 1990, a 2006. i 2011. je takođe bio pobednik izbora. Glavni Ortegin izazivač je bio Maksimino Rodrigez iz Liberalne ustavne partije (PLC) koji je dobio samo 14 odsto glasova.

Potpredsednica će biti njegova supruga, Rozario Muriljo, a i njihovo sedmoro dece će biti na raznim funkcijama u politici, privredi i medijima. Opozicija je bila pozvala na bojkot izbora (pravo glasa ima oko 3,8 miliona ljudi); petorica kandidata opozicionih stranaka su prema anketama imali šanse da zajedno osvoje samo dest odsto glasova. „Ovo nisu bili ni slobodni ni transparentni izbori", rekao je bivši kandidat za predsednika Luis Kalejas iz stranke CND: „Tražimo ponavljanje izbora uz transparentnost, fer takmičenje i nestranačke međunarodne posmatrače."

Učvrstio vlast na „staroj slavi"

I druga predstavnica opozicije, predsednica Širokog fronta demokratije Violeta Granera, već je na dan izbora rekla da je u pitanju „farsa" i da su izbori „ništavni". Novi izbori koje traži opozicija bili bi mogući samo u slučaju da se promeni ustav Nikaragve. Opozicija tvrdi da je izlaznost bila manja od 30 odsto, dok je Centralna izborna komisija utvrdila da je bila 66,3 odsto.

Ortega je prve čestitke dobio od predsednika Kube i Venecuele Raula Kastra i Nikolasa Madura. On je bio jedan od komandanata levičarske gerile FSLN u vreme svrgavanja diktatora Anastasija Somoze 1979. Somozina porodica je pre toga bila na vlasti 45 godina; posle rušenja njegove vlasti, Ortega je bio najpre na čelu hunte nacionalne obnove da bi posle toga postao i predsednik države.

Poslednjih godina on je svoju vlast utvrđivao preko alijanse velikih firmi i uz snažnu finansijsku podršku Venecuele. Uspeo je da finansira različite socijalne programe čime je stopu siromaštva između 2009. i 2014. godine smanjio sa 42,5 na 29,6 procenata. No, Nikaragva je još uvek siromašna zemlja u teškoj ekonomskoj krizi. Veliki broj njenih građana je pothranjeno i bez posla.