Šta posle odlaganja odluke o kandidaturi?

Srbija nasukana, razočarana, pomalo i ljuta, samo su neke od emocija u srpskoj političkoj javnosti nakon odluke Saveta Evropske unije da odloži konačan stav o srpskoj kandidaturi za prvu polovinu naredne godine. Gomila emotivnih i manje emotivnih reakcija preplavila je srpske medije, u kojima političari sada pokušavaju da svaki na svoj način nekako uteše javnost zbog negativnih vesti iz Brisela. Pored izliva malodušnosti, ipak je još uvek dosta onih glasova koji upozoravaju da ovo nije kraj evropskih integracija Srbije i da će Srbija nastaviti taj proces.

Isti problemi i u martu naredne godine

Vlasti sada pokušavaju da koliko god mogu umanje političku štetu, koju je proizvela odluka Evropske unije, ocenjuje za Dojчe vele Vladan Marjanović, glavni urednik diplomatskog biltena VIP. Međutim, ako je to neka uteha, mora se reći da je odlaganje roka za odluku o kandidaturi Srbije na neki način nusproizvod problema u kojima se našla sama Evropska unija. S druge strane, postavlja se pitanje šta se do februara ili marta može sve ispuniti sa spiska zahteva, koji se pre svega odnose na poboljšanje odnosa sa Prištinom, kaže Marjanović:

„Gledajući taj spisak zahteva, nekako mogu da zamislim da se pre ili kasnije skoro sve sa tog spiska reši, izuzev jedne stvari, a to je zahtev koji je letos u Beogradu iznela Angela Merkel, a to je da se raspuste sve institucije Srbije na severu Kosova. Ja prosto ne vidim kako to ova, ili bilo koja druga vlada, može da uradi. Jer, to već prevazilazi granice odnosa sa EU i to je nešto što bi značilo da država sama sebi oduzima suverenitet na jednom delu teritorije, bez obzira na realno stanje koje znamo kakvo je. Tako da mislim da ćemo se februaru ili martu, ponovo naći u vrlo sličnoj situaciji kakvu imamo već sada, i da će ponovo biti problema za Srbiju.“

Šta se može ispuniti?

Srbija do marta mora da pokuša da se koncentriše na sve ono što sama može da uradi i ispuni od zahteva Evropske unije, smatra Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlnatske studije. U tom smislu, trebalo bi prekinuti sa oštrom i prilično neprimerenom kritikom, pre svega Nemačke i sa pravdanjem javnosti kako je u pitanju smišljanje novih uslova za Srbiju, kaže Milićeva:

„Mislim da bi to što pre trebalo zaustaviti. Pre svega, taj jedan talas oštre kritike i razočarenja prema Nemačkoj, a fokusirati se na to kako je i zašto u interesu Srbije da se implementira ono što je do sada dogovoreno i zašto je zaista glupo getoizirati kosovske institucije, koje smo i mi prepoznali činjenicom da smo sa njima u tehničkim pregovorima oko toga“.

Bez posledica po srpsko-nemačke odnose

Vladan Marjanović smatra da je odijum koji se sada pojavljuje u srpskoj javnosti prema nemačkoj politici, sličan onome koji je do pre nekoliko meseci imala Holandija, zbog prepreka koje je postavljala zbog Haga. To i nije tako neočekivano, jer je teško da ostane neprimećeno kako je Nemačka od ovog leta postala izrazito zahtevna prema Beogradu, kaže Marjanović:

„Ali, ne verujem da će to imati bilo kakve praktične negativne posledice po naše odnose. Najpre, oni su već dovoljno hladni u političkom smislu i teško da mogu da budu lošiji od toga koliko već jesu. Što se tiče ekonomskog aspekta, koji je za nas naročito važan, ne mislim da će bilo koja nemačka firma koja je već u Srbiji, preispitati razloge za svoj ostanak ovde, ili će neka koja se odlučila da dođe odustati od toga zbog političkih odnosa Berlina i Beograda.“

Lopta u dvorištu Demokratske stranke

Lopta je sada u dvorištu Beograda, ili još preciznije, u dvorištu Demokratske stranke, ocenjuje Jelena Milić. U tom smislu, i Ahtisarijev plan, pa i predlog Karla Bilta, zaista su jedan maksimum koji bi Srbija i Srbi sa severa Kosova mogli da dobiju u datim uslovima, zaključuje Milićeva:

„Mislim da tu nema mnogo prostora za uključivanje Srba sa severa kao treće strane. Mislim da to još uvek spada u nadležnost i dogovor Beograda i Prištine, i međunarodne zajednice. Srbija stoga mora da razume da to što sada stoji kao ponuda, koja će takođe možda teško da se realizuje, može da nam izmakne ako pokažemo tvrdoglavost i neracionalnost.“

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković