Kandidatura najranije za dva meseca
9. decembar 2011.Srbija je napravila značajan progres i preduzela smele korake u cilju hapšenja najtraženijih evropskih ratnih zločinaca, poručio je predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompej. On je na kraju dvodnevnog samita lidera EU u Briselu, pohvalio i prve dogovore postignute u dijalogu sa Prištinom i početak njihove implementacije: „Ohrabrujemo Srbiju da nastavi sa dijalogom i popravi odnose sa Prištinom zarad regionale stabilnosti i sopstvenog interesa. Nastavićemo da procenjujemo situaciju i predanost Srbije sa jasnim ciljem da odobrimo Srbiji status zemlje kandidata.“
Van Rompej je dodao da će procenu o napretku Srbije u narednom periodu doneti Savet ministara na sastanku u februaru, dok će lideri zemalja članica odlučivati o kandidaturi Srbije na sledecem samitu zakazanom za 1 i 2 mart u Briselu.
U martu i datum za pregovore?
Obrazlažući za Dojče vele takvu odluku Saveta EU, Peter Bejer, izvestilac nemačkog Bundestaga za Srbiju i Crnu Goru iz redova vladajućih demohrišćana (CDU/CSU) navodi koje su to dve stvari za Berlin bile presudne da se odluka o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata odloži za mart sledeće godine:
„Prvo – teritorijalni sukob sa Kosovom. Mogli smo da konstatujemo da je, uprkos svim naporima, čak i predsednika (Srbije Borisa) Tadića, u više navrata došlo do nemira, čak i do pucanja na vojnike Kfor, a među njima i na nemačke vojnike. Neki od njih su i ranjeni. Osim toga, pripadnici Euleksa ne mogu slobodno da se kreću po Kosovu. To su stvari koje najpre treba rešiti. Druga tačka jeste napada na nemačku ambasadu u Beogradu u februaru 2008, što još nije razjašnjeno.“
Ako se pregovori Beograda i Prištine budu razvijali u dobrom pravcu, kaže Bejer, u martu 2012, pored dodeljivanja statusa kandidata, Srbija bi mogla da očekuje i datum za početak pregovora o pristupanju EU. Bejer je ponovio da je u nemačkom interesu da Srbija, kao i ostale zemlje regiona, uđu u EU.
Buzek: Na pozitivan signal Srbije odgovoriti pozitivno
I predsednik Evropskog parlamenta, Jirži Buzek, tokom samita lidera EU u Briselu podvukao da je tokom svoje nedavne posete Balkanu bio svedok značajnog progresa u Srbiji, koji je okarakterisao kao „potpuno novu atmosferu“ za investicije, ekonomiju i demokratske institucije. I dok, kao jedinu primedbu na račun Beograda, navodi odnose sa Kosovom, predsednik Evropskog parlamenta kaže da je saradnjom sa Tribunalom u Hagu Srbija pokazala da želi da napravi veliki korak napred u procesu evrointegracija:
„Sa naše strane sličan signal bi trebalo da bude poslat. Pozitivan signal je bitan za Srbiju, ali o tome odlučuje Evropski savet. Pitanje Kosova nije rešeno i dug put nas čeka, to je sigurno, ali davanjem značajnog signala Srbiji, dajemo i značajan signal Zapadnom Balkanu u celini.“
Barozo: „Evropska ponuda“ je na stolu
Dobar signal za Zapadni Balkan, bilo je i današnje potpisivanje Ugovora o pristupanju Hrvatske EU. U Briselu je to ocenjeno kao istorijski dan i za Hrvatsku i za EU. Prema rečima predsednika Evropske komisije, Žozea Manuela Baroza, tim činom dat je signal hrvatskim susedima da je „evropska ponuda na stolu“, da se naporan rad isplati, a da su dobrobiti evrointegracija na dohvat ruke svima koji su na dobrom putu. Predsednik Hrvatske, koja će 1. jula 2013-te postati 28 članica EU, Ivo Josipović poručuje da je hrvatska tu da tehnički i politički pomogne svojim susedima:
„Kod Srbije je rečeno da će se opet u martu još jednom videti kakva je situacija. Ono što je činjenica to su problemi sa Kosovom. Ali najvažnije je to da postoji dobra volja i da je otvorenost Evrope prema proširenju na Jugoistočnu Evropu nesumnjiva. Ali sve zemlje moraju da ispune uslove“, poručio je Josipović posle ceremonije potpisivanja Pristupnog ugovora Hrvatske u Briselu.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković