Zašto se Srbija gura na ivicu istorije?

Boris Tadić u tekstu za Frankfurter algemajne cajtung naglašava da je očekivao status kandidata nakon pozitivnog izveštaja Evropske komisije. Tadić je ponovio da Srbija nikada neće priznati Kosovo, ali da je spremna da raži rešenje tog problema – bez obzira da li će jednog dana ući u Evropsku uniju ili ne.

„U potrazi za održivim rešenjem, Srbija se poziva na iskustvo dve nemačke države koje su – ne bez kontroverzi i međusobnih sporenja – vodili duge i komplikovane pregovore o svom odnosu. Upravo zato čudi odnos pojedinih uticajnih nemačkih političara, koji prkose većinskom mišljenju svojih evropskih kolega i traže da Srbija odmah reši pitanje Kosova kako bi uopšte postala kandidat za članstvo u EU.“

Javnost u Srbiji ovo doživljava kao dodatni politički uslov, piše Tadić i pita se zašto se Srbija gura na ivicu trenutnih istorijskih procesa. Ako Srbija ne uđe u EU, piše on, to će biti znak da u evropski sistem vrednosti ne važi za sve jednako. „Srbija ne traži da veštački ubrza proces integracije. Srbija želi da ispuni sve kriterijume iz Kopenhagena za početak pristupnih pregovora. Zato nema razloga da se pristupni proces odlaže.“

Srbija pripada u EU

U tekstu pod naslovom „Srbija pripada u EU“, u Berliner cajtungu su se oglasili uticajni članovi nemačkih socijaldemokrata: Gernot Erler, spoljnopolitički ekspert poslaničke grupe SPD-a i Peter Fridrih ministar za Evropu u pokrajini Baden Virtembergu:

„Savezna kancelarka šalje pogrešan signal kada želi da Srbiji odbije status kandidata. Nedavno je ovoj zemlji pripisala ‘manjak zrelosti za status kandidata’. Time su nestale nade da će Savet Evrope 9. decembra odobriti Srbiji status kandidata. U isti rog duvaju i dvojica poslanika SPD-a, Peter Bajer i Andreas Šokenhof.

Nije sporno da je Srbija ostvarila značajne korake u ostvarenju pristupnih kriterijuma, u pogledu privrede, ali i pravnih i institucionalnih okvira. 22. decembra 2009. je srpska vlada podnela zahtev za članstvo u EU. Evropska komisija je u oktobru 2011. ocenila da je Srbija napravila ‘zadovoljavajuće korake’.

Prema navodima Komisije, zemlja u potpunosti sarađuje sa Krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i preuzima aktivnu ulogu u pomirenju u regionu. Ovde ne treba zaboraviti ni hapšenje ratnih zločinaca Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića koji su izručeni Hagu gde se protiv njih vode procesi.

Da li je to sve već zaboravljeno? Sada se konflikt Srbije i Kosova predstavklja kao nepremostiva prepreka srpskoj kandidaturi. Izvesno je da taj teški i nerešeni konflikt sa Kosovom predstavlja problem. Posebno su neprihvatljivi poslednji incidenti u kojima su povređeni nemački i austrijski vojnici.

Ipak, rešenje problema ne može biti udaljivanje Srbije od njene evropske perspektive. Time će se pred izbore u Srbiji ojačati duhovi prošlosti i nahraniti antievropske snage. Za Evropu je od posebnog značaja da podrži predsednika Borisa Tadića koji drži odlučan kurs ka Evropskoj uniji, zalaže se za modernizaciju društva i regionalno pomirenje. Kritičari nažalost previđaju koliko Srbija, a posebno Tadić lično, doprinose normalizaciji odnosa među zemljama regiona i koliko je intenzivan dijalog sa Kosovom.“

Srbijom se bavi i Folksštime iz Magdeburga: „U Briselu se odlučuje i o budućnosti Srbije, zemlje koja želi status kandidata za EU. Ipak, evropske zemlje ne dele tu želju, delom zato što Srbija još nije priznala nezavisno Kosovo. Vodeći protivnik je upravo Nemačka. Berlin tako nastavlja tragom neslavne uloge u raspadu Jugoslavije. Tada je ishitreno priznavanje Hrvatske dovelo do eskalacije. Vežbati sada strogoću na Srbima znači oslabiti beogradsku vlast koja je prijateljski raspoložena prema Evropi. To će onda biti ’zicer’ za srpske nacionaliste. Takođe, to će dodatno ugroziti 1.400 vojnika Bundesvera koji u sastavu Kfora čuvaju labavi mir između Srbije i Kosova.“

Evropa na prekretnici – biće kako Merkelova kaže

Dve najjače ekonomije Evrope, Nemačka i Francuska, nastojaće da nagovore partnere na promene evropskih ugovora – svaka zemlja evro-zone bi trebalo da se obaveže da njen dug neće preći tri odsto državnog budžeta. Takođe, planiraju se izmene Pakta za stabilnost evra, tako da zajednička valuta bude bolje osigurana od turbulencija.

Štutgarter cajtung: „Uz do sada neviđenu oštrinu koja podseća na pokroviteljski ton Gerharda Šredera, Savezna vlada je jasno stavila do znanja kako ima da se završi samit EU. Prava promena evropskog ugovora trebalo bi da uvede kontrole državnih budžeta. Ne sme biti praznih kompromisa niti trikova – na kraju mora da bude ono što Angela Merkel hoće. U njenoj administraciji naravno znaju da nisu svi evropski partneri oduševljeni predlozima i zato je uz poslata i diskretna pretnja: Ako se lideri 27 zemalja EU ne saglase, onda će 17 zemalja evro-zone same sačiniti ugovor čime će protivnici reformi izgubiti na uticaju. Tada bi institucije Evropske unije postale mnogo manje bitne.“

Zidvest prese piše da Merkelova stavlja veliki ulog na sto – Evropska unija, ili makar zemlje evro-zone, osim zajedničke valute imaće donekle i zajedničku fiskalnu politiku: „Taj korak je skopčan sa daljim odricanjem od nacionalne autonomije – ustavni sudovi će morati da potvrde odluke, ponegde će biti neophodan i referendum koji proevropske snage neće lako dobiti u postojećim uslovima. Kancelarka Merkel rizikuje da kao predvodnica Evrope ostane izolovana.“

Evropa stoji na prelazu u novo doba, piše Velt, komentarišući odnos kulturnih razlika i ekonomije: „Većini zemalja ne odgovara nemačka rigoroznost. One žele tesnu saradnju, veće zajedništvo, ali ne žele nemačku strogoću. Ipak, te sve stvari samo zajedno imaju smisla. To će možda za neke zemlje biti kulturni šok. Možda će za evropske institucije značiti nedopustivu raspodelu moći. Ali na samitu se ne stvaraju pobednici ili gubitnici nego se raspravlja o Novoj Evropi.“

Noje vestfeliše pred današnji samit poredi izmene ugovora sa mamutskim projektom izgradnje nove železničke stanice u Štutgartu: skupo je, traje, nervira – ali je neophodno.

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković