1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Znaci promena

15. maj 2018.

Umorni od politike, korupcije i podela, mnogi Iračani uopšte nisu izašli na parlamentarne izbore (12.5). Ipak, u toj zemlji nazire se nova politička kultura, ona koja može da prevaziđe ideološke i konfesionalne granice.

https://p.dw.com/p/2xjF9
Foto: picture-alliance/AP/M. Alleruzzo

Iako se glasovi još prebrojavaju, prve informacije nakon parlamentarnih izbora u Iraku nagoveštavaju pobedu dosadašnjeg premijera Hajdera al Abadija. Ukoliko ostane premijer, Al Abadi će morati da se suoči sa povećanim očekivanjima koja birači imaju od njega i novog parlamenta.

- pročitajte još: Skupa pobeda nad IS

Pri tome pitanje novog premijera jeste važno, ali oni ni u kom slučaju nije jedino koje je igralo važnu ulogu na ovim izborima. Iračani sa izborima povezuju i nadu u novu političku kulturu.

Bez poverenja u političare

Trebalo bi prestati s ustaljenom praksom cenkanja i rasprodaje političkih programa prvom mogućom prilikom – tako u najkraćim crtama želje svojih sunarodnika opisuje irački politikolog Mušrek Abas u listu „Al Hajat“. Političari bi, umesto funkcija i pozicija, trebalo da vode računa o dobrobiti regiona i zemlje koje predstavljaju, navodi Abas. I, kako kaže, oni ne bi trebalo da iza leđa birača sklapaju veze s biznismenima koji ih finansiraju da bi mogli da opstanu na vlasti.

Irak Bagdad Muqtada al-Sadr kündigt an die grüne Zone zu betreten
Šiitski vođa Muktada a-SadrFoto: picture-alliance/dpa/K. Kadim

Mnogi Iračani nemaju poverenje u svoje političke predstavnike. To koliko malo veruju u političku obnovu najbolje pokazuje izlaznost na izborima: nepunih 45 procenata.

Manje ideologije, više otvorenosti

Ipak, uoči ovih izbora – prvih nakon vojne pobede nad terorističkom organizacijom „Islamska država“ – bilo je bar nekih naznaka o mogućim promenama. Tako je od gotovo 7.000 kandidata koji su se u različitim savezima i koalicijama kandidovali za mesto u parlamentu, bilo čak 2.000 žena. Ženama su zagarantovana 83 mesta, četvrtina iračkog parlamenta.

- pročitajte još: Mir na Bliskom istoku na štetu Kurda

I iako je u vreme građanskog rata, u godinama nakon invazije SAD 2003, islam sa obeležjima fundamentalizma pustio je korenje u političkom i društvenom životu, sada se ipak uočavaju nagoveštaji smanjenja tog uticaja. Mnoge struje i stranke spremne su da prevaziđu konfesionalne i etničke podele.

 Irak | Wahlen
Iračanke imaju i pasivno i aktivno biračko pravo Foto: picture-alliance/AP/N. al-Jurani

To se pokazalo i kroz neke konkretne primere tokom predizborne kampanje: premijer Al Abadi, šiit, održao je predizborne skupove u svih 18 provincija u zemlji, kako u onima u kojima dominiraju šiiti, tako i u onima u kojima većinu imaju suniti. Mnogi Iračani to pozdravljaju – oni smatraju da je Al Abadi, za razliku od svog prethodnika Nurija al Malikija, takođe šiita, prevazišao religijske podele.

Rezervu iskazuju samo Kurdi, jer se Al Abadi izjasnio protiv nezavisnog kurdskog regiona. Referendum o tome održan septembra 2017. godine, Vrhovni sud Iraka proglasio je neustavnim.

Nove koalicije prevazilaze podele

Predizbornu kampanju koja je bila jasno „sveiračka“, vodio je i poznati šiitski kandidat, klerik Muktada al Sadr. On se obraćao svim građanima zemlje i nije isključio ni mogućnost sklapanja koalicije s iračkom Komunističkom partijom. On navodi da je njegov cilj smanjenje siromaštva i energična borba protiv korupcije.

- pročitajte još: IS je samo posledica, uzroci ostaju

Al Sadr je takođe uspeo da približi religijske i nereligijske snage, pa mu je tako, između ostalog uspelo i da svoje sekularne saveznike navede da koriste šiitske džamije za predizbornu kampanju. Naravno, isključivo nadreligijske ambicije ne mogu da ubede sve skeptike. Kritičari su postavljali pitanje: da li je reč o tome da se prevaziđu religijske podele ili je cilj da se dobije što više glasova bez obzira odakle oni dolaze.

Iraq Hashed al-Shaabi Truppen
Pripadnici Narodnih mobilizacionih snagaFoto: picture-alliance/dpa/NurPhoto/S. Backhaus

Zabrinuti pogled ka Teheranu

Jedna druga šiitska grupacija zabrinjava brojne Iračane: tzv. Narodne mobilizacione snage. To je savez od oko 40, najvećim delom šiitskih, paravojnih organizacija koje su podržavale iračku vojsku tokom kampanje protiv IS i znatno doprineli njenom porazu. Mnogi Iračani veruju da će ta grupacija u budućnosti sve više da bude pod uticajem režima u Teheranu, čija uloga u ratu u Siriji već sada raste.

Predstavnici stranaka koje su povezane s Narodnim mobilizacionim snagama izjašnjavaju se isključivo za Irak. Ipak, nakon 15 godina rata i nasilja, nepoverenje se teško prevazilazi. Članovi tek izabranog parlamenta, bilo da su šiiti, suniti ili hrišćani, bilo da su Arapi ili Kurdi, moraće mnogo toga da učine kako bi se povratilo poverenje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android