Vojska je najveće preduzeće

Helmut Kenigshaus je političar u veoma specifičnoj poziciji. Njegovi Liberali nisu prešli cenzus za Bundestag, ali će on do marta 2015. ipak sedeti u parlamentu jer je ranije izabran za vojnog izaslanika Bundestaga. To znači da Kenigshaus treba da informiše kolege poslanike o brigama, žalbama i željama profesionalnih vojnika. Oslobođen političkog pritiska, ovaj parlamentarac sada govori otvoreno, kaže da vojnike najviše brine zatvaranje mnogih kasarni kao i učešće u rizičnim misijama poput one u Avganistanu. „Atmosfera u vojsci je žestoko narušena“, kaže Kenigshaus. Jedino pozitivno što ima da prijavi je bolja oprema za 3.300 vojnika Bundesvera koji se još uvek nalaze u Avganistanu.

Izlaganje sa klupe predviđene za članove Vlade pažljivo sluša nova ministarka odbrane Ursula fon der Lajen. Mora da joj posebno godi kada Kenigshaus kaže: „Oprema i logistika su važni, ali ništa manje važni nisu i uslovi rada, kao i usklađenost vojnog poziva i porodičnog života. To je ključno pitanje za budućnost Bundesvera.“ Baš tak misli i ministarka. Za govornicu izlazi u svom plavom sakou, koji iz daljine podseća na mornarsku uniformu. O pitanjima porodice i posla govori vedro i samouvereno – u prošloj vladi bila je ministarka rada, a u pretprošloj ministarka za porodicu. „Bundesver mora postati najatraktivniji poslodavac u Nemačkoj“, kaže.

Najveća nemačka firma

Ovog puta ministarka ide i u detalje. Vojsku vidi kao veliku globalnu firmu „sa 250.000 zaposlenih, 400 ispostava širom sveta, sopstvenom brodskom i aviokompanijom, velikim bolnicama, logistikom, obrazovnim ustanovama i administracijom“. Kako više nema obaveznog služenja vojnog roka, Fon der Lajen veruje da Bundesver mora da bude konkurentan na tržištu rada – i da bude dovoljno atraktivan za najbolje radnike. „Vojnički poziv nije isti kao drugi poslovi, ali se susreće sa istim pitanjima i problemima kao i druge branše.“ I tu niko nema prigovor. Kenighaus se jedino pita da li Bundesver može postati prilagođeniji porodičnom životu ez velikih troškova – ministarka odgovara da može.

Opozicija u kojoj sede levičari i zeleni takođe nema suštinskih primedbi. Oni upozoravaju na još neke probleme vojnika. Recimo, da se oni zadržavaju na misijama u inostranstvu mnogo duže od planirana četiri meseca, a da pauza između dve misije često bude kraća od predviđenih 20 meseci. U nekim specijalnim jedinicama se vojnici u čak 80 odsto slučajeva razvode, upozorava Kristine Buholc, poslanica Levice. „Bundesver nikada nije bio prijatelj porodice, a prelazak na profesionalnu vojsku je samo pogoršao stvar. Nemoguće je spojiti porodicu i vojsku koja stalno ide u nekakve misije“, kaže Buholc. Doris Vagner iz Zelenih primećuje da proklamovani cilj armije – da 15 odsto vodećih pozicija imaju žene – nije ni blizu ostvarenja.

Ministarka Fon der Lajen mirno sluša primedbe. Zna dobro da njeni prethodnici nisu uspeli da pomire Bundesver i porodice vojnika. Samo prošle godine su vojnici podneli 5.000 žalbi parlamentarnom izaslaniku – čak 700 više nego 2012. godine. Ali prašina koja se podigla u ovoj debati pokazuje Ursuli fon der Lajen da je pogodila pravo u živac. To je svakako odličan početak mandata za prvu ženu na čelu Ministarstva odbrane. Možda će to biti drugačiji mandat od prethodnih, kada su ministri govorili o novim raketnim baterijama, bespilotnim letelicama i novim ratovima u inostranstvu.

Autori: Jens Turau / nr
Odg. urednik: Nemanja Rujević