Trampova senka je već u Beloj kući

Pobede jačaju. Donald Tramp je uspeo da se izbori za kandidaturu na predsedničkim izborima i to protiv 16 drugih kandidata među kojima je bilo guvernera i senatora. Malo ko je predvideo ovoliki uspeh milijardera. Toga bi trebalo da se prisete svi vašingtonski prognozeri koji sada predviđaju da Tramp nema šanse da postane predsednik.

Jer 69-godišnji novajlija u političkom životu svojim sloganom „Amerika pre svega“ (America first) pogađa živac vremena.

On ne precizira za šta se konkretno zalaže u spoljnoj i bezbednosnoj politici iako se neke značajke već oslikavaju. Tako je stabilnost centralni pojam u svetu Donalda Trampa. Nisu to demokratija ili poštovanje ljudskih prava. To je značajno ili alarmantno, u zavisnosti koga pitate.

Aplauz iz Moskve

Ruski predsednik Vladimir Putin je već zapevao pesmu u slavu Trampu. I republikanski predsednički kandidati daju na znanje: Tramp bi mogao izvrsno „da radi“ s Putinom. Izbor reči podseća na bivšu britansku premijerku Megi Tačer. Ona je 1984. godine bila potpuno oduševljena Mihailom Gorbačovim, tadašnjim novim čovekom u Kremlju. Tačerova, inače kćer trgovca, je u telegramu upućenom u Belu kuću to formulisala ovako: „Čovek sa kojim se može raditi.“

Porediti dve stvari ne znači izjednačiti ih. Putin nije Gorbačov. Ipak raste čežnja brojnih Amerikanca da se sa nekoliko zemalja pobrine za bezbednost u svetu koji postaje sve komplikovaniji. Ispitivanja javnog mnjenja potvrđuju: Amerikanci ne žele nation building niti izvoz demokratije u prekomorske zemlje. Oni ulogu svetskog policajca doživljavaju kao opterećenje, pre svega u finansijskom smislu. Čemu gradnja škola ili ulica u Avganistanu kada propadaju škole i ulice u sopstvenoj zemlji?

Tramp odbacuje američku intervencionističku politiku u poslednjih 25 godina i istovremeno dovodi u pitanje politički sud svoje suparnice Hilari Klinton. Na posletku, ona je glasala za rat u Iraku koji je američke poreske platiše koštao bilione dolara. Klintonova nosi deo odgovornosti za katastrofu u Avganistanu, anarhiju u Libiji, za beizizlaznu situaciju u Siriji, raskol sa Rusijom, međunarodno rasprostranjeni terorizam islamista, kaže Tramp.

Manje idealizma, više pragmatizma: Tako izgleda Trampov svet. Nema trošenja novca američkih poreskih obveznika da bi se negde rušio režim ili širila demokratija. Još više: Države, koje žele američku zaštitu, moraju za to da plate, da dublje nego do sada posegnu u džep. Trampovi birači ga vole zbog ovih reči. Vlade u Južnoj Koreji, Japanu, Saudijskoj Arabiji ili u glavnim gradovima NATO-saveznica nadaju se da će Tramp izgubiti na jesen.

Unosi podele, pa šta?

U međuvremenu se tome nadaju čak i neki republikanci. Tramp pravi razdor u stranci. Njegove ispade protiv Meksika, protiv Latinosa uopšte ili protiv slobodne trgovine brojni konzervativni Amerikanci smatraju preteranim. Trampa to ne uznemirava. On sebi daje vremena kako bi obavio fine radove na svojim političkim pozicijama. Vreme radi za njega. Jer ni establišment ne može da ignoriše glasanje stranačke baze.

Hilari Klinton do sada nije uspela da profitira od razjedinjenosti republikanaca. Pre svega jer ona nema poruku koja deluje na birače. U najboljem slučaju ima poruku koja glasi „nastavimo ovako“. Ona je simbol za „treći mandat Obame“ – samo bez Obame. Čak i ako Tramp ne uđe u Belu kuću – više stvari govori u prilog tome – ni predsednica Klinton neće moći u potpunosti da se odupre novom duhu vremena.