Tramp predsednik? Bože me sačuvaj…
Bled je, a glas mu je hrapav i promukao. Kada ga reflektor osvetli iz nezgodnog ugla, vide se i podočnjaci. Namešteni osmeh jedva da sakriva tugu na licu. Marko Rubio dao je sve što je mogao – ali to nije bilo dovoljno. Taj mladi senator izgubio je predizbore u svom rodnom gradu. A milijarder Donald Tramp je još jednom trijumfovao. Za Rubija je to bio tragičan poraz. Ne samo da on mora da sahrani svoje ambicije u trci za predsednika, već taj debakl najverovatnije znači kraj njegove političke karijere – u najmanju ruku u naredne dve-tri godine.
Gde je pogrešio?
Prvo, i on sam je krenuo sa uvredama političkih protivnika kao i Donald Tramp. Mora da je 44-godišnji senator kazao sam sebi: „Pa to mogu i ja.“ I onda je krenuo s udarcima ispod pojasa. Rubio je mutirao u „anti-Trampa“, a to je moglo samo da krene naopako. Jer, biračima je draži originalni, populistički Tramp, nego kopija zvana Rubio.
Greška je bila spuštati se na Trampov nivo. On je protraćio vrijeme na gunđanje o Trampu, umesto da se oslanjao na sopstvene snage: iskustvo u spoljnoj i odbrambenoj politici, ideje – kao na primer kako bi politika useljavanja zaista mogla da funkcioniše. Rubiovi ispadi protiv Trampa delovali su poput poteza očajnika. „Tako ne izgleda budući predsednik“, mislili su mnogi birači i otkazivali mu poslušnost.
Rubiju je nedostajala plakativna poruka koju bi Amerikanci shvatili. Tokom svog govora pričao je o tome kako želi da izgradi „privredu 21. Veka“. Mnogi su se, međutim, pitali šta on pod tim misli? U poređenju s tim, Trampove poruke su žive i razumljive: podići zid kojim će da se spreči ulazak ilegalnih migranata, podići carine kako bi se zaštitilo sopstveno tržište. Sasvim je druga stvar što to uopšte nisu rešenja.
Rubio takođe nije uspeo zbog novca. Naime, finansijeri Republikanaca prekasno su mu dali sredstva kako bi izgradio izbornu mašineriju. Partijski establišment okrenuo se Rubiju tek kada je iz igre izbačen Džeb Buš koji je doduše imao punu kasu, ali je sa svojim kiselim osmehom delovao kao da se svojim biračima izvinjava što se kandiduje.
Buš nikad nije oprostio Rubiju što se borio za iste birače kao i on i stremio na isti način ka Beloj kući. Čak i poslednjih dana, uticajni klan Bušovih odbio je da pruži podršku svom političkom posinku, bez obzira na što je ovaj više puta molio i molio. Politika zna da bude nemilosrdna, posebno u Sjedinjenim Državama.
Rubiov neuspeh ostaviće posledice. Tramp je još bliže svom cilju da postane republikanski kandidat za predsednika. Partijski establišment je zbunjen i očajan. Umereni Republikanci smatraju da bi mogao da ga zaustavi guverner Ohaja Džon Kejsik. Ali Tramp je već počeo da „puca“ po njemu.
Što se tiče Demokrata, trka prolazi manje napeto. Hilari Klinton je bila i ostaje favoritkinja, iako senator iz Vermonta Berni Sanders neće tako brzo da odustane. Njegov cilj nije da postane predsednik, on želi svoju konkurentkinju da prisili da se ostavi njegovih tema: strogo kontrolisanje Vol strita, više novca za vaspitanje i infrastrukturu, jasno „NE“ ugovorima o slobodnoj trgovini TTP i TTIP. Ona bi morala da prihvatio deo njegovih ciljeva jer joj u protivnom Sanders i njegovi sledbenici neće pružiti podršku. U tom slučaju, Tramp bi mogao da postane predsednik, Bože me sačuvaj.