Strah G7 od Donalda Trampa

Bio je to poslednji sastanak G7, grupe sedam najvažnijih demokratija u svetu, pre nego što radikalni republikanac Donald Tramp u januaru ponovo preuzme dužnost predsednika SAD-a. G7 je u italijanskom odmaralištu Fjuđi želeo da se pripremi za sukobe koji bi se mogli očekivati ako predsednik Tramp bude vodio spoljnu politiku bezobzirno, ako bude oštro kritikovao Evropljane i bude nametnuo kaznene carine članicama G7, kao što je to najavio za Kanadu.

Do sada je, prema rečima nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, grupa sedam zapadnih demokratija bila međunarodno dokazan krizni tim. Uskoro bi, s Donaldom Trampom za stolom, ona sama mogla da postane kriza. Tokom njegovog prvog mandata, preostale članice – Kanada, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan i Evropska unija – već su se borile da održe rad grupe. I to u znatno opuštenijoj situaciji u svetu.

Tada je Donald Tramp torpedirao „međunarodni poredak baziran na pravilima“ gde god je mogao, na šta se nemačka šefica diplomatije u odlasku još jednom poslušno zaklela.

Koliko dugo traju američka obećanja?

Državni sekretar Entoni Blinken iz redova američkih Demokrata, koji kao i Berbok odlazi, uspeo je samo nejasno da odgovori na pitanja svojih kolega o mogućim spoljnopolitičkim fokusima svog naslednika u Stejt departmentu. „Naše zemlje stoje zajedno s našim partnerima i preduzimaju mere protiv tekućeruske agresije na Ukrajinu“, bila je najkonkretnija rečenica koju je Blinken mogao da izgovori. Ali koliko će to obećanje da traje? Glavno uveravanje američkog izaslanstva bilo je da neće biti tako loše kako se moglo čuti tokom Trampove predizborne kampanje. 

U svakom slučaju, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj, koji takođe odlazi – u subotu u penziju – nije želeo da veruje takvim uveravanjima. Evropa tvrdi da mora biti strateški suverena, rekao je gotovo prkosno. Onda već sada, kako je dodao, mora da važi da ne primamo naređenja od Donalda Trampa.

Borelj je gotovo ljutito odbacio kaznene carine kojima izabrani predsednik SAD preti državama G7, Kini i drugim ekonomskim regionima. „To su loše, veoma loše vesti. Ako svako svakome bude uvodio carine i kontracarine, onda će globalna ekonomija da zapadne u ozbiljnu krizu. Novi trgovinski rat definitivno neće pomoći svetu. Naštetiće svima – a prvo Amerikancima“, upozorio je.

Pomoć Ukrajini u vreme Trampa

Na sastanku u italijanskom Kapriju u aprilu, ministri spoljnih poslova već su odlučili da će obezbediti finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini i učiniti je „otpornom na Trampa“ u odbrambenoj borbi protiv ruskog napadača. Donald Tramp je najavio da želi da smanji ili obustaviti američku pomoć Ukrajini i da okonča rat „dogovorom“ u roku od 24 sata.

To je, inače, u međuvremenu relativizovao imenovani savetnik za bezbednost u Beloj kući, Majk Volc. Mora biti politički „odgovoran kraj rata“, rekao je. Kako bi se zaštitile od spontanih Trampovih odluka, članice G7 su se dogovorile da se od aprila omogući kredit od 50 milijardi dolara za Ukrajinu. Sredstva bi trebalo da budu obezbeđena od zamrznute ruske imovine u Evropi. SAD će garantovati oko 20 milijardi dolara iznosa tog kredita. Donald Tramp se verovatno neće tako brzo povući iz finansijskog paketa, jer ga ne košta ništa: kamate i otplata dolaze iz ruske imovine.

Prema podacima Kilskog instituta za svetsku ekonomiju, Sjedinjene Države su Ukrajini do sada pružile oko 85 milijardi dolara vojne i finansijske pomoći otkako je Rusija pokrenula svoju ofanzivu u februaru 2022. Evropska unija kao institucija i pojedinačno države-članice platile su ukupno 118 milijardi dolara. Kad bi SAD odustale od finansijske pomoći, ostale bi se zemlje suočile s ogromnim teretom. Američko oružje teško da bi se moglo u kratkom roku nadomestiti.

Od diplomata iz grupe G7 moglo se čuti da niko zapravo nije spreman za scenario u kojem bi Tramp odustao od pomoći Ukrajini. Za tako nešto nema predviđenih sredstava ni u nemačkom budžetu za 2025. godinu – koji nije usvojen. S obzirom na masivne ruske vazdušne napade i stalno osvajanje teritorija na istočnom ukrajinskom frontu, Ukrajini je upravo sada potrebno više pomoći, umesto rasprava o mogućem prekidu isporuka.

Ukrajini treba više oružja umesto diskusija

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga prisustvovao je kao gost sastanku u italijanskom Fjuđiju. On je predstavnicima G7 opisao trenutnu situaciju i potrebe njegove zemlje. Mogućnost da se sada upotrebe zapadne rakete većeg dometa i krstareći projektili protiv ciljeva u Rusiji je korisna, rekao je on. Ali to, dodao je, nije dovoljno za odbranu od novih balističkih projektila koje Rusija odnedavno ispaljuje na Ukrajinu kršeći međunarodno pravo. Za to je, prema njegovim rečima, neophodno više najsavremenijih protivvazdušnih odbrambenih sistema Patriot američke proizvodnje. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok mogla je da najavi da bi Ukrajini do kraja godine trebalo da budu isporučena još dva odbrambena sistema IRIS-T s manjim dometom.

Nakon razgovora s ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Sibigom, ministri zemalja G7 ponovili su da grupa ostaje privržena Ukrajini i da želi da postigne mir bez ruskog diktata. „Radimo za mir, ali pravedan mir“, rekao je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani. „Pravda znači slobodu za Ukrajinu“, dodao je Tajani, čija zemlja trenutno predsedava G7. On je ostavio otvorenim to kako bi trebalo da izgleda put do takvog mira. Ono što je jedino bilo jasno jeste da je bilo malo apetita za sazivanje druge velike mirovne konferencije, što je predložila Ukrajina. To ima smisla samo ako postoje izgledi za stvarne pregovore s Rusijom iz pozicije snage, rekle su diplomate na marginama sastanka.

Čekati i složiti se?

Zaključak je da ministri spoljnih poslova iz Kanade, Japana i Evrope žele da pričekaju i vide kakav će kurs zapravo zauzeti Trampova administracija. Jedini odgovor na jednostrane akcije SAD i štetne odluke Bele kuće moglo bi biti jedinstvo.

To je zatražila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja sledeće godine najverovatnije više neće učestvovati na sastancima G7, a kada će grupi predsedavati Kanada. U februaru se u Nemačkoj održavaju vanredni izbori. Ministarstvo spoljnih poslova moglo bi da pripadne nekoj drugoj stranci, a ne Zelenima, čija je Berbok članica. Njena kratka formula, kao nekakva oporuka, u Fjućiju je glasila ovako: „Ako je za njih ’Amerika na prvom mestu’, onda mi moramo da odgovorimo sa ’Ujedinjena Evropa’.“ Dakle: Grupa 6 – bez SAD?

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku