Srebrenica – može li bez politizacije?

Srebrenica je godinama razapeta između dve strane iste tragedije. „S jedne su oni kojima je genocid obeležio ceo život i koji danas teško žive u tom gradu, a s druge, razni politički krugovi koji svaki 11. juli vide kao priliku da politički unovče sve ono što obeležavanje genocida sa sobom nosi“, kaže za DW novinar BH-radija 1 Amir Sužanj.

„Prvih godina posle rata za govornicama iznad iskopanih grobova smenjivali su se visoki međunarodni i domaći funkcioneri upozoravajući na razmere zločina u Srebrenici. Mora se priznati da je u to vreme sve organizovano s velikim dostojanstvom, uz odgovorne političke poruke, pa su takve slike i odaslane u svet. Međutim, kako je vreme prolazilo, u srebreničke manifestacije upetljavao se sve veći broj raznih politikanata koji su komemoraciju i ukop žrtava videli kao mogućnost za sopstvenu političku promociju. Vremenom su, umesto poruka o srebreničkim žrtvama, počele sve češće da se pojavljuju otrcane fraze o borbi za narod, pa čak i predizborne poruke lišene svakog dostojanstva. Preko tuge srebreničkih majki vođene su i unutarstranačke borbe. Uz otvoreno negiranje genocida iz Banjaluke i Beograda, politikanti su na ranama Srebrenice sprovodili primitivnu homogenizaciju naroda uz svesno fabrikovanje tenzija“, kaže Sužanj.

Provokacije iz Banjaluke i Beograda

U Potočarima kod Srebrenice 11. jula 2016. godine biće ukopani posmrtni ostaci 127 žrtava genocida. U neposrednoj blizini Memorijalnog kompleksa u Potočarima, u fabrici akumulatora, za govornicom će se i ove godine smenjivati domaći i međunarodni političari. Političke tenzije su i uoči ovogodišnje komemoracije dovedene do usijanja. Da li je uopšte moguće dostojanstveno, bez politizacije i tenzija obeležiti godišnjicu genocida u Srebrenici?

Načelnik srebreničke opštinje Ćamil Duraković na to pitanje odgovara negativno. „Nažalost, to nije moguće. Obeležavanje genocida u Srebrenici najviše politiziraju oni koji negiraju genocid, a to su predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik i državni vrh Srbije. Dodik je 'Majke Srebrenice' nazvao političkim udruženjem. Organizacioni odbor za obeležavanje genocida u Srebrenici doneo je odluku da je, zbog negiranja genocida, državni vrh Srbije nepoželjan 11. jula na komemoraciji u Potočarima. Teško je izbeći politizaciju ako svake godine uoči komemoracije imamo provokacije koje su nedvosmisleno uperene protiv preživelih žrtava genocida. Prošle godine to je bilo hapšenje Nasera Orića koga je Haški sud ranije oslobodio optužbi za ratne zločine. I sudbina rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija negativno je uticala na obeležavanje genocida. Uoči ovogodišnje manifestacije u Potočarima, policija RS je pod krinkom vežbe demonstrirala silu u bošnjačkom selu Luka. Organizacioni odbor za obeležavanje genocida u Srebrenici bavi se poslovima iz svoje nadležnosti, ali su politički pritisci i demonstracija sile zaista veliki i konstantni. Evo, ovog ponedeljka (4.7.) ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak zloupotrebio je svoju poziciju i službanicima Ministarstva zabranio učešće u aktivnostima vezanim za organizaciju komemorativnog skupa u Potočarima 11. jula 2016. godine“, kaže Duraković.

Ministar Crnadak je svoju odluku obrazložio „obavezom i ciljevima BiH da razvija dobrosusedske odnose“. „Imajući u vidu izjave gospodina Ćamila Durakovića, kojima je poručio premijeru Republike Srbije Aleksandru Vučiću da nije dobrodošao u Srebrenicu, jasno je da je na taj način ugrožen jedan od osnovnih prioriteta spoljne politike BiH“, naveo je Crnadak u obrazloženju svoje odluke. Premijer Srbije Aleksandar Vučić prošle godine je napadnut u Potočarima tokom komemoracije, kada ga je grupa neidentifikovanih osoba gađala kamenicama.

Srebrenica kao „poligon za fabrikovanje napetosti“

Amir Sužanj podseća da je Vučić tada, posebno u Srbiji, pretvoren u „medijsku zvezdu“ dok se na žrtve genocida malo ko osvrtao. „Ko je i u ime čega imao pravo da srebreničkim majkama, koje su dvadeset godina tragale za svojom decom da bi im dostojanstveno ukopale bar poneku kost, taj potresni trenutak delimičnog smiraja oskrnavi napadom na premijera Srbije Aleksandra Vučića? Vucibatine koje su smišljeno došle da naprave incident? Je li to njima duboka tragedija Srebrenice veći teret nego srebreničkim majkama? Šta je jedan Aleksandar Vučić u razmerama srebreničkog genocida? On se prvo našao u smrtnoj opasnosti, a onda postao glavna ličnost dvadesete godišnjice genocida. Niko više nije ni pričao o zverski ubijenim ljudima i tragediji njihovih porodica. Sve je ostalo u Vučićevoj senci. Premijer Srbije je, kako tvrde pojedini tamošnji mediji, dobro znao politički da kapitalizuje prošlogodišnju dramu u Srebrenici, a priliku za to dali su mu upravo oni koji su ga napali usred Memorijalnog centra, među kostima žrtava genocida“, kaže Sužanj.

Naš sagovornik ističe da političkim liderima u Bosne i Hercegovine i Srbije, Srebrenica predstavlja „pravi poligon za fabrikovanje političke napetosti“. „Zato što ti politički krugovi i ne mogu da ponude ništa drugo osim tenzija i incidenata, te ravnoteže straha na kojoj već godinama opstaju“, ističe Sužanj. On podseća da su proteklih dvadeset godina na ime pomoći Srebrenici potrošena znatna finansijska sredstva, ali da povratnici i danas žive u teškim uslovima. Nakon 11. jula Srebrenica liči na „avetinjski grad“, bez patriotskog naboja. Osim u vreme izbora.