Spor oko table na ulazu u Istočno Sarajevo

Vlasti Istočnog Sarajeva, grada u Republici Srpskoj (RS), ponovo su postavile gradske table sa natpisom „Dobro došli u Grad Istočno Sarajevo Grad 157.000 Srba koji su morali napustiti Sarajevo". To je učinjeno nakon što su vlasti Kantona Sarajevo u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) nedavno uklonile spomenute table uz obrazloženje da su bile „nelegalno" postavljene na teritoriji entiteta FBiH, odnosno Kantona Sarajevo.

Kada je utvrđeno da je tabla sa „lažnim informacijama" postavljena na teritoriji FBiH, gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić (SDP BiH – Socijaldemokratska partija) podnela je krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Istočnog Sarajeva Ljubiše Ćosića (SNSD – Savez nezavisnih socijaldemokrata) za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje. Ćosić je odgovorio kontra-tužbom.

Mediji u BiH preneli su da je „Ćosićeva tabla" postavljena kao odgovor na tablu koja se nalazi na ulazu u Sarajevo i na kojoj se podseća na 1.425 dana pod opsadom.

„Na našoj tabli je istaknut broj Srba koji su živeli u predratnom Sarajevu", kaže za DW gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić. Ti podaci uglavnom se podudaraju sa rezultatima popisa stanovništva iz 1991. prema kojima je u Sarajevu do rata živelo 157.143 Srba.

Zašto su Srbi odlazili iz Sarajeva?

Neki Srbi su uoči rata otišli iz Sarajeva. Jedni su mislili da će se vratiti za dan-dva „nakon što se situacija smiri". „Moji roditelji su sa kesama u rukama izašli iz Sarajeva u aprilu 1992. zajedno sa mnom i mojom sestrom, jer su svi govorili o mogućim sukobima – i Srbi i Bošnjaci i Hrvati. Mislili smo da ćemo se vratiti za nekoliko dana", kaže Ćosić.

Drugi su, znajući da će doći do rata, odlazili s koferima – mnogi u pravcu Beograda. Iz opkoljenog Sarajeva se odlazilo i tokom rata, ali je sigurnost na kontrolnim punktovima Karadžićeve vojske garantovana samo Srbima.

Prema nekim procenama, na teritoriji Sarajeva, koju su tokom rata kontrolisale snage lojalne osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću bilo je između 100.000 i 120.000 sarajevskih Srba. Oko 40.000 Srba ostalo je u delu Sarajeva pod kontrolom vlasti Republike BiH i oni su delili sudbinu svojih sugrađana koje je tokom opsade terorizirala „vojska bosanskih Srba" (VRS), što je dokumentovano u haškim presudama vojnopolitičkom rukovodstvu RS.

Većina od 157.000 Srba „koji su morali napustiti Sarajevo" učinila je to nakon rata, marta 1996. kada su, u skladu s Dejtonskim sporazumom, delovi Sarajeva pod upravom RS predati u nadležnost FBiH. To je učinjeno nakon što je predsednik Srbije Slobodan Milošević u Dejtonu bosanskoj delegaciji „poklonio" delove Sarajeva koje je kontrolisala VRS. „Vi zaslužujete Sarajevo, jer ste ga branili i odbranili", rekao je Milošević premijeru BiH Harisu Silajdžiću.

Gradonačelnik Ćosić kaže da je tada oko 100.000 do 120.000 Srba napustilo Grbavicu, Ilidžu, Vogošću, Hadžiće i druga sarajevska područja koja su trebala pripasti FBiH.

„Jedan broj ljudi je otišao strahujući od moguće osvete, jer je tokom tragičnog sukoba poginulo mnogo civila na obje strane, daleko više na strani pod kontrolom Armije BiH nego na strani pod kontrolom VRS. Drugi su otišli jer nisu hteli ostati na području koje više nije RS", kaže Ćosić.

On priznaje i da je „jedan broj" Srba koji su otišli iz Sarajeva „bio pod uticajem dela tadašnjeg rukovodstva koji je imao procene da treba napustiti Sarajevo".

„Najbolje rešenje" Momčila Krajišnika

Srbima su upućivani pozivi iz vrha RS da napuste Sarajevo. U tome je prednjačio bivši predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik (1945-2020), koji je pred Haškim tribunalom osuđen za najteže ratne zločine.

On je, prema transkriptima koje su objavili mediji u BiH, na sednici Skupštine RS 17. decembra 1995. govorio da je strateški cilj RS „odvajanje Srba od muslimana i Hrvata". „Ima samo jedan problem – gde ćemo sada lјude iseliti… Na kraju krajeva, najbolјe rešenje je da se Sarajevo iseli…", govorio je tada Krajišnik.

I sarajevski Srbi su se marta 1996. godine „iselili" u „Srpsko Sarajevo" – kako je prvobitno nazvan novoosnovani grad na periferiji Sarajeva u RS. Posleratnom odlukom Ustavnog suda BiH naziv „Srpsko Sarajevo" promenjen je u „Istočno Sarajevo".

Živković:  tabla „ne odražava činjenice i pravo stanje"

Srbi su i tokom rata odlazili iz Sarajeva jer su „strepeli od granata i snajperskih hitaca od svojih sunarodnjaka iz VRS sa brda oko Sarajeva", kaže za DW potpredsednik Srpskog građanskog vijeća – Pokret za ravnopravnost Rajko Živković.

„Neki su odlazili i zbog svojih ekstremnih sugrađana. Setimo se Mušana Topalovića Cace (ratni komandant 10. brdske brigade Armije BiH) koji je, sa pripadnicima svoje brigade, iz stanova i sa ulica odvodio Srbe u Kazane", kaže Živković.

Predsednik Srpskog građanskog veća Rajko Živković smatra međutim da tabla, postavljena na ulazu u Istočno Sarajevo „ne odražava činjenice i pravo stanje" i da se broj Srba koji su otišli iz Sarajeva „preuveličava". Napominje i da su Srbi sami, odlaskom iz Sarajeva 1996. doprineli zaokruživanju etničkog čišćenja i podelama u BiH.

„Da do toga nije došlo, da su Srbi ostali u svojim domovima, današnja etnička slika Sarajeva pa i položaj Srba u glavnom gradu BiH bili bi potpuno drugačiji", ističe Rajko Živković.

Kris Janovski o politici etničkog čišćenja

Kris Janovski, bivši portparol UNHCR-a u BiH, bio je svedok tih događaja i za DW govori o masovnom odlasku Srba iz sarajevskih gradskih područja.

On smatra da su odlasku Srba doprinele godine „nemilosrdne" ratne propagande rukovodstva RS koje je „svesno" raspirivalo etničku mržnju.

„Takođe, moramo zapamtiti da su početkom 1996. ljudi koji su na kraju uhapšeni i osuđeni za ratne zločine – Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić i Ratko Mladić – i dalje čvrsto upravljali RS i imali ogroman uticaj", kaže Janovski.

Iako su čelnici RS „javno pozivali" Srbe da ostanu na područjima koja su stavljena pod kontrolu FBiH, njihovi mediji su radili suprotno, tvrdeći da je međunarodna zajednica „napustila" Srbe i da nije mogla garantovati njihovu bezbednost, pojašnjava Janovski.

„Pod međunarodnim pritiskom rukovodstvo RS je tobože podržavalo ideju multietničkog Sarajeva, ali nije učinilo ništa da se to ostvari i zapravo je radilo protiv toga", kaže sagovornik DW-a.

Odlazeći tada iz Sarajeva, mnogi Srbi su uništavali imovinu. „Sećam se da su u februaru i martu 1996. na Grbavici prilikom odlaska Srbi zapalili nekoliko kuća, a lokalne vlasti RS-a ništa nisu učinile da to spreče. Moje kolege iz UNHCR-a i ja išli smo na Grbavicu svaki dan u nadi da će naše prisustvo ublažiti destruktivno ponašanje, ali bez uspeha. Neki Srbi su se čak upustili u sablasni čin iskopavajući posmrtne ostatke svojih članova porodice da bi ih poneli sa sobom", kaže Janovski.

Kris Janowski kaže da su tadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović, potpredsednik Ejup Ganić i premijer BiH Haris Silajdžić „iskreno želeli da Srbi ostanu gde jesu". On podseća da je opkoljeno Sarajevo tokom celog rata imalo, kako je rekao, „značajnu etničku srpsku manjinu".

„Za razliku od lidera RS čiji je celi etos izgrađen oko etničke 'čistoće', rukovodstvo BiH, odnosno FBiH, je budućnost zemlje videlo u multietničkom smislu", kaže Janovski za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.