O Srebrenici govore samo „prokazani“
12. jul 2020.
Iako su u subotu žrtvama poštu odali brojni predsednici evropskih država, u Srbiji nijedan visoki predstavnik vlasti nije rekao ni reč. Bez odgovora je ostalo pitanje DW upućeno Predsedništvu i Vladi Srbije, da li je stav ove zemlje i dalje da u Srebrenici nije počinjen genocid.
Zločinu u Srebrenici, gde je 1995. godine ubijeno više od 8.000 Bošnjaka, i ove godine pažnju su posvetile Žene u crnom koje su na Trgu Republike u Beogradu izvele performans sa porukom da nikada neće zaboraviti genocid u Srebrenici.
Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i forum ZFD-Srbija, pokrenuli su kampanju „Nikome se ne ponovilo“, a Fond za humanitarno pravo je uoči godišnjice genocida predstavio prvi digitalni narativ „Deportacija izbeglica u Srebrenici“.
U produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava, u pripremi je predstava „Srebrenica – genocid i pozorište“ reditelja Zlatka Pakovića.
Uvod u tu predstavu, pod naslovom „Srebrenica – kad mi ubijeni ustanemo“ održana je u Beogradu 11. jula prošle godine, kada je grupa ekstremista upala na performans, uzvikujući „Ratko Mladić“ i „U Srebrenici nije bilo genocida“. S identičnim parolama grupa ljudi pojavila se i ove godine na Trgu Republike za vreme performansa posvećenog srebreničkom genocidu, koji su Žene u crnom izvele u petak.
Ratni zločinici trijumfuju
„Poricatelji genocida učesnici su u tom zločinu kao što su to i intelektualci i mediji koji su inspirisali genocid“, kaže za DW izvršna direktorka Helsinškog odbora Izabela Kisić. Ona dodaje da su predstavnici vlasti u Srbiji do sada imali „milion prilika i moć da nešto urade i da naprave diskontinuitet sa politikom koja je dovela do genocida“.
„To bi bilo, recimo, proglašenje Dana sećanja na žrtve genocida, suđenje ratnim zločincima, poštovanje odluka međunarodnih sudova, isključivanje zločinaca iz javnog života... Naprotiv, ratni zločinici trijumfuju“, naglašava Kisić.
Prema nedavnom istraživanju Helsinškog odbora, 29 odsto srednjoškolaca u Srbiji danas smatra da Srbi uopšte nisu odgovorni za ratove i zločine koji su se tokom njih događali. Visok procenat njih nema jasan stav o tome da li je prema Bošnjacima počinjen genocid niti da li su Mladić i Karadžić ratni zločinci.
„Bit jedne republike je da se stavi na stranu žrtava koje nisu njeni građani, a protiv zločinaca koji su njeni građani“, rekao je ranije o tome za DW reditelj i pisac Zlatko Paković.
„Živa istina o laži“
Ipak, od završetka ratova, mnogo puta se pokazalo da u Srbiji vlada suprotna logika. Očigledan primer je incident iz 2017. godine, kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava pretučeni, pošto su na tribini na kojoj je učestvovao haški osuđenik Veselin Šljivančanin, razvili transparent „Zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama“. Kasnije su osuđeni za kršenje javnog reda i mira, a oni koji su ih pretukli nikada nisu procesuirani.
U predstavi „Srebrenica – genocid i pozorište“, čija je premijera zakazana za 24. septembar u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, igraće uz Borisa Milivojevića i soprana Katarine Jovanović, i Vahid Džanković.
Kakvu publiku taj glumac očekuje? „Najviše bih voleo da publika bude raznolika – stari da se prisete, a mladi da saznaju i da ne zaborave. Pozorište najbolje može da priča o tome, jer samo je u pozorištu sve moguće, pa što ne bi i ubijeni ustali…“
Reditelj Zlatko Paković kaže da se na prošlogodišnjoj, uvodnoj predstavi, pojavila „živa istina o laži koja Srbiju drži u okovima 30 godina“. „Zašto ovde živimo ovako teško? Zato što je stvarnost simptom vladajuće ideologije. Dakle, stvarnost može da se promeni korenito nabolje. I moguće je da ljudi ovde žive u miru, dostojanstveno i pametno“, kaže nam Paković.