Od kralja čokolade do kneza Hercegovine
13. avgust 2019.
Šesti avgust veliki je dan za Rodoljuba Draškovića. Ne samo zato što se na taj dan pre 70 godina rodio, već i zato što je ove 2019. krunisan za kneza Hercegovine. Ostaće zabeleženo u istoriji da je biznismen, vlasnik najluksuznijih zdanja i najveći privrednik Hercegovine uzme li se u obzir broj radnika koje zapošljava, proglašen za kneza. Poslovao je u više zemalja, a laskavu titulu je dobio samo u rodnoj Hercegovini, koju je, reći će mnogi, najviše i zadužio.
Kao da je hercegovački knez Rodoljub dugo potajno maštao o nekoj uzvišenijoj titulu, pa je sebi još pre četiri godine sagradio velelepni dvorac. Da biznismen nema neostvarenih želja i da mu u voljenoj Hercegovini bude prijatno, pobrinula se vlast.
Savez opština i grada istočne Hercegovine u junu ove godine jednoglasno je doneo odluku da Draškovića proglasi za kneza, obrazlažući to time što je mnogo ulagao u taj region, a sve kao odraz ljubavi prema narodu i kraju.
„Izabrani predstavnici našeg naroda i najvažniji ljudi treba da daju sebi i novoizabranom hercegovačkom knezu zavet da će mu svim svojim bićem dati podršku“, rekao je izvršni direktor Saveza Luka Petrović. Naglasio je i to da Drašković danas zapošljava oko 10.000 radnika na 42 lokacije u šest država.
Novoizabrani knez već je najavio gradnju nove zadužbine – gimnazije u Trebinju. Nagovestio je i svoj „novi život“ koji će biti posvećen samo Hercegovini.
„Do danas sam imao pravo izbora na ostanak ili odlazak iz Hercegovine. Ova odluka o imenovanju za kneza, to pravo mi je oduzela. Nećemo dozvoliti harač, da nose i odnose iz Hercegovine. Branićemo svoje, a tuđe nam ne treba“, rekao je knez Drašković.
Titula osmišljena baš za Draškovića
Predsednik Saveta Saveza Dragoslav Banjak objasnio je da je titula kneza samo jedno od tri priznanja koje Savez može da dodeli. Odluka o uvođenju priznanja u statut Saveza donesena je tek ove godine, neposredno pred odluku o Draškovićevom krunisanju, iako je Savez osnovan još 2006. godine.
„Tom odlukom predviđene su tri vrste javnih priznanja – zahvalnica, povelja i titula hercegovačkog kneza. Titula kneza može biti dodeljena državljaninu Republike Srpske, Bosne i Hercehobine ili stranom državljaninu koji je rođen u Hercegovini ili koji ima hercegovačko poreklo, koji ima izuzetne zasluge i čije delo predstavlja poseban i trajan doprinos unapređenju privrednog i društvenog razvoja Hercegovine, unapređenju postupka očuvanja nacionalnog, kulturnog, istorijskog, jezičkog i verskog identiteta“, objasnio je Banjak za DW.
Skrnavljenje institucija
Za poslanika u NSRS iz Trebinja Nebojšu Vukanovića krunisanje Draškovića predstavlja skrnavljenje institucija i „vrhunac ludila“ u Hercegovini.
„Ova je jedna tragikomična situacija koja oslikava kakve strukture, nažalost, upravljaju Hercegovinom i kakve sulude ideje im mogu pasti na pamet“, kaže Vukanović za DW.
Nakon što je iz Nevesinja povukao jedini proizvodni pogon, Drašković je krajem prošle godine najavljivao da će obustaviti dalje investicije u Trebinju, jer nije zadovoljan privrednim ambijentom. U intervjuu koji je tada dao jednom lokalnom portalu, naveo je da ga politička prepucavanja ne interesuju, već da on samo razume jezik ekonomije.
Međutim, odnosi s vlastima bili su turbulentni. Naši izvori kažu da je na sastancima pregovarao i sa opozicijom (SDS, PDP) i obećavao im podršku na izborima, ali je na kraju odlučio da sa aktuelnom vlašću osnuje Udruženje privrednika Hercegovine. Već tada je najavljeno da će Drašković postati knez, a ranije nepovoljni privredni ambijent naprasno je postao povoljan za dalja ulaganja.
I poslanik Vukanović sastajao se s Draškovićem, a na svom blogu svojevremeno je objavljivao pohvalne tekstove o njemu. Danas, razočaran, ima drugačije mišljenje.
„Draškovićeva pojava u Hercegovini je dobra, investirao je značajna sredstva, otvorio radna mesta i, iako su plate male, ipak je pomogao ljudima da prehrane porodice. Upoznao sam ga krajem prošle godine, zvao me je tvrdeći da je ogorčen reketiranjem Luke Petrovića i lošim ambijentom, a ja sam ga molio da ne zatvara fabriku u Nevesinju. Nije želeo da me posluša, obećao je da će javno reći kako ga Luka i vlast ucenjuju i reketiraju, organizovati proteste zbog poskupljenja struje, a onda je sva obećanja pogazio zbog novaca i interesa“, naveo je Vukanović.
Titula koja hrani ego
Novinarka Milanka Kovačević smatra da titula kneza nema nikakvu težinu, osim da zadovolji ego Draškovića i da donese konkretnu materijalnu dobit onima koji se zaklanjaju iza imena Hercegovine.
„Hercegovina je u svemu tome jedini gubitnik, jer je postala predmet podsmeha, prepoznata kao ruralno područje u kome se i najluđe ideje mogu realizovati ako možete da platite“, kaže ona za DW.
Najviše je, dodaje, zabrinjava činjenica što se niko iz Saveza nije izdvojio i rekao da se ne slaže sa tom idejom.
„Čovek nije dostojan, bar zbog toga što mizerno plaća radnike i što zgrće bogatstvo na njihovom trudu. Ovaj primer pokazuje da je hronična boljka onih koji nas vode ne samo bahatost, već i Daning-Krugerov sindrom koji ih drži u lažnom uverenju intelektualne nadmoći. Spremni da zarad sitnog interesa stave sve pod noge, žive u svom izmaštanom svetu u kome su oni najbolji i najpametniji. To ne bi bilo problem, da u njihovim rukama nisu resursi i shodno tome sudbina mnogih“, smatra Kovačević.
Da li smo sada kneževina?
Da je Drašković knez hercegovački brzo se pročulo regionom, a na društvenim mrežama usledili su brojni komentari. Stanovnici Hercegovine mahom su zbunjeni. Da li smo sada kneževina, pitaju se. Dok jedni u Draškoviću vide idola i komentarišu da mu „treba dati sve što traži“, jer je Hercegovinu mnogo zadužio, drugi su okrenuli na šalu.
„Drašković je čovek koji je sebi gradio dvorac, poklanjao Vladi Industriju alata, snimao pesme, tako da ovo krunisanje uklapa u njegovo ekscentrično ponašanje koje je često na granici kiča“, smatra Nataša.
Mirjana misli da se odluka pojedinaca ne može smatrati mišljenjem građana Hercegovine: „Mislila sam da smo davno raskrstili sa kneževima. Ne znam samo ko će ići u tu novu gimnaziju, jer ćemo ovakvim postupcima oterati sve koji su razmišljali da možda ostanu u Trebinju.“
Da se titula „hercegovački knez“ kojim slučajem zove nešto drugačije, na primer samo povelja ili zahvalnica, javnost verovatno ne bi bila toliko uzbuđena. No, takav bezličan naziv titule ne bi uzbudio ni Draškovića, pa je vlast zbog toga tražila nešto zvučnije.