„Rasizam nije nasledan“

U Sjedinjenim Američkim Državama nastavljeni su protesti građana nezadovoljnih odlukom suda da se protiv policajca odgovornog za smrt tinejdžera u Fergusonu ne pokrene sudski proces. Više hiljada demonstrata i protekle noći okupilo se na ulicama više američkih gradova: Njujorka, Los Anđelesa, Čikaga, Sijetla, Vašingtona, Nešvila i Atlante. U manjim sukobima sa policijom, uhapšeno je pet osoba. U Fergusonu je, u međuvremenu, raspoređeno 2.200 pripadnika Nacionalne garde, kako bi se srečili eventualni nemiri.

Porota je ocenila da pokretanje krivičnog postupka protiv policajca Darena Vilsona nije neophodno, a on je uveren „da je dobro radio svoj posao“, uprkos činjenici da je lišio života Majkla Brauna, tinejdžera crne boje kože.

Američki predsednik Barak Obama osudio je nasilje u Fergusonu. „Paljenje zgrada, automobila, uništavanje imovine, dovođenje drugih u opasnost nemaju opravdanje – to su kriminalna dela“, izjavio je Obama u Čikagu i pozvao na mir, kao i porodica u avgustu ubijenog mladića, koja je odluku suda ocenila pogrešnom.

DLF: Da li odluka porote poručuje kako u američkom pravosuđu zapravo postoji dvoklasni sistem?

Džoj Mushaben: Sistem o kojem govorite definitivno postoji. Ali on ne sudi o slučajevima sa rasističkom pozadinom, već je zaista reč o dvoklasnom sistemu koji isključivo angažuje dobro plaćene advokate. To su pravnici koji žive u boljem okruženju što znači da na raspolaganju imaju bolje mogućnosti za školovanje i zapošljavanje. Sve to ukazuje na neravnopravnu raspodelu finansijskih sredstava, pre svega kada govorimo o obrazovnom sistemu, a to je zapravo uzrok problema. Većina belaca, koji su u periodu od 2000. do 2010. godine pobegli iz Fergusona, otišli su jer su škole u severnom delu grada izgubile akreditacije. Tako nešto bi u Nemačkoj bilo nezamislivo – da cela jedna opština izgubi akreditaciju za držanje nastave u srednjim školama.

Drugim rečima, vi tvrdite da problem Majkla Brauna nije bila boja kože, već činjenica da potiče iz siromašnog dela grada?

Da. Boja kože igra ulogu onda kada su na dnevnom redu privilegije. Ugrožene su manjine koje moraju da žive u iznajmljenim stanovima, što automatski umanjuje i poreska izdvajanja države za školski sistem. To se analitički može jasno razdvojiti. Zato verujem da se moraju pronaći druge mogućnosti koje bi dovele do jednakih uslova za školovanje i zapošljavanje – i to pod hitno. Boja kože igra ulogu, s obzirom i na to kako mediji izveštavaju i šta se u filmovima na televiziji može videti. Reč je o rasističkim stereotipima sa kojima smo konstantno suočeni. Tome se mora dodati i činjenica da se do pištolja može doći bez dozvole i kontrole. Zbog toga je donekle razumljiv strah policajaca koji prebrzo reaguju na pokrete osumnjičenih, verujući da bi mogli da posegnu za oružjem. Ipak, to ne objašnjava zašto policajac Vilson nije imao ništa drugo (na primer elektro-šoker) sem pištolja.

Često se mogu čuti vesti o pucnjavi u kojoj je neki pripadnik policije ili bezbednosnih snaga u SAD, posegnuo za oružjem i pucao na mlade crne boje kože. Da li to znači da američka policija ima problem sa rasizmom?

Ne bih rekla da je rasizam presudan. To je nešto što se uči ili je zapravo reč o tome da građani jednog dela grada nemaju priliku da upoznaju one druge. Ipak, najveći problem te vrste postoji u Fergusonu i još par naselja ovde u Sent Luisu, gde su policajci uglavnom belci, a druge ne uspevaju da regrutuju. Istovremeno, pripadnici policije su, barem jedan broj njih, primorani da žive u krajevima u kojima rade. S druge strane, većina njih to zapravo ne želi zbog lošeg školskog sistema, naročito u samom centru grada. Rasizam o kojem govorimo zapravo je povezan s činjenicom da ljudi koji tu žive i koji su podeljeni po četvrtima još od 40-ih i 50-ih godina, ne znaju i nemaju mogućnost da upoznaju one druge. Ako želimo policiju koja zaista odražava situaciju u zajednici, onda bi policajci morali da zalaze u sve krajeve i razgovaraju sa ljudima. To bi povećalo poverenje u nadležne organe. Ali ako samo sede u automobilima i prate ko prolazi, a uz to su i naoružani, onda ne možete očekivati ništa pozitivno.

Šta predlažete? Šta bi moralo da se uradi, dogodi?

U ovoj saveznoj državi, među nadležnima u parlamentu, nema interesovanja da se ograniči pravo na posedovanje oružja. Drugo, političari se ne trude mnogo u rešavanju problema opština za koje bi se moglo reći da „krvare“. Imajući u vidu da samo 25 odsto sredstava prikupljenih naplatom saobraćajnih prekršaja, nedozvoljenog parkiranja ili u sudskim procesima, odlazi na finansiranje problematičnih opština, onda bi trebalo da vam bude jasno koliko je ozbiljan problem finansiranja u ovoj zemlji.

Džojs Mushaben je profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Sent Luisu.