Neodgovorni i preopterećeni

U slučaju nedoumice, presudi u korist optuženog. Velika porota se na kraju odlučila protiv pokretanja sudskog procesa. Očigledno je bilo previše protivrečnih izjava svedoka. Nije bilo dokaza da je policajac Daren Vilson delovao iz nehata ili prekršio zakon. U jednom saopštenju Vilson se pravda za ubistvo 18-godišnjeg mladića. Radio je, kaže onako kako je obučen. Njegove reči zvuče hladno i samouvereno. Počinilac sebe predstavlja kao žrtvu. Bilo bi bolje da je ćutao.

Policajci drugog reda

Tako samo doliva so na ranu – otežava Afroamerikancima, i to ne samo u Fergusonu, da prihvate odluku porote. Daren Vilson sigurno nije onaj koji može da prikupi simpatije. On predstavlja ono što ionako postoji u vidu predrasuda o američkim policajcima širom sveta: oni prvo pucaju, pa onda pitaju. Loše u nekim predrasudama je to što su ponekad istinite.

Statistike jasno pokazuju: preterano policijsko nasilje protiv Afroamerikanaca u SAD ostaje problem, čak iako ga američki građani rado potiskuju. Obuka policajaca delimično ima nedostatke. Ona uopšte ne odgovara standardu koji važi na primer u Nemačkoj. Nezamislivo je da neko nije dovoljno dobar za posao u Frankfurtu, a da taj isti sme da obavlja taj posao u Ludvigshafenu. Upravo to se dešava u saveznoj američkoj državi Misuri: dobri policajci smeju recimo da patroliraju u Sent Luisu. Oni manje dobri – ovo želimo ljubazno da formulišemo – smeju da se „dokazuju“ u socijalnim žarištima poput Fergusona. Tamo su čuvari reda „druge klase“ i lošije su plaćeni. A to baš i nije neki motiv.

Novi rasni nemiri?

Smrt Majka Brauna je više od tragedije, više od pojedinačnog slučaja u kome preopterećeni policajac poteže za oružjem. Slični slučajevi se skoro svakodnevno dešavaju negde u SAD, ali se samo o nekima izveštava. Slučaj Majkla Brauna ima potencijal da izazove rasne nemire širom zemlje. Mnogo zavisi od toga kako će se prema tome ophoditi političari. To pre svega zavisi od predsednika Obame i drugih u Vašingtonu.

Provincijski političari u Misuriju su dovoljno puta dokazali da su beznadežno preopterećeni – na primer guverner Džej Nikson. U jednom od intervjua on nije mogao da odgovori na pitanje ko je na kraju odgovoran za bezbednost u Fergusonu. Niskon previše zamuckuje pa mu se na kraju ruga čitava nacija. Pa ni nadležni državni tužilac Robert P. Mekalou baš ne blista. Odmah nakon smrti Majkla Brauna mnogi su državnom tužiocu prebacili da je pristrasan. Razlog: otac Mekaloua bio je policajac koga je ubio Afroamerikanac. Mekalou je zato odlučio da poroti podastre sve dokaze, prema motu: vi odlučite. Bilo bi bolje da je slučaj prepustio specijalnom državnom tužiocu. On bi sa porotom preispitao dokaze. Mekalou je to odbio. Možda zato što je tašt, možda iz pogrešnog osećanja dužnosti. Tako na kraju svojoj otadžbini nije učinio uslugu. Serija slučajeva preopterećenih lokalnih političara iz Misuriju mogla bi da se nastavi – gradonačelnik Fergusona samo je jedan od mnogih. Istina, protiv nekompetentnosti političara može se malo toga učiniti. Građani su zato ti koji moraju da izaberu nove predstavnike.

Razočarenje politikom i pravosuđem u SAD ne može međutim biti opravdanje za nasilne nemire, kojih smo nažalost svedoci. Mesto za one koji pljačkaju radnje i pale automobile je u zatvoru. Stanovnici Fergusona trebalo bi da se zapitaju šta sami mogu da učine kako bi se napeta situacija smirila. Roditelji Majkla Brauna su dobar primer: oni pozivaju na mir i miroljubive akcije. Slično postupaju predstavnici mesnih crkava, sindikata i nevladinih organizacija. Svi oni u ovim teškim danima nose posebnu odgovornost.