Protesti u Republici Srpskoj protiv zakona u Crnoj Gori
30. decembar 2019.
Građani su se okupljali i u Hercegovini, a poslednji u nizu bio je sinoćni skup u Trebinju. Pored Trebinjaca, skupu su se pridružili stanovnici ostalih hercegovačkih opština. Građani su tokom skupa podrške nosili srpske zastave, fotografije mitropolita Amfilohija i brojne transparente te skandirali "Milo lopove, ne damo ti svetinje!”. Skupu podrške prehodilo je služenje molebana u Sabornom hramu.
„Hercegovci uz braću u Crnoj Gori“
Slaviša (43) kaže da je na skup došao da izrazi lično nezadovoljstvo povodom usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.
„Kao Srbin pravoslavac osećam dužnost i potrebu da podržim borbu za očuvanje Pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Išao sam i na liturgiju i skup podrške u Nikšić pre nekoliko dana. To je najmanje što kao pojedinac mogu da uradim. Hercegovci su u svim nevoljama bili uz braću u Crnoj Gori, pa tako i sada u molitvi i bratskom saosećanju", rekao je Slaviša za DW.
Iz Bileće je na skup u Trebinje došla i Svetlana (25).
„Došla sam da dam podršku SPC i pravoslavnom narodu u Crnoj Gori. Smatram da ovih dana trpe veliku nepravdu od strane čelnika te države donošenjem spornog zakona, koji je uperen protiv SPC", kaže Svetlana.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu usvajanje ovog Zakona u crnogorskom parlamentu direktni je atak na crkvu i njenu imovinu. Stoga ga nazivaju antiustavnim, anticrkvenim i diskriminatornim.
Vladika zahumsko-hercegovački i primorski (ZHiP) Dimitrije je u svom obraćanju okupljenim građanima u Trebinju prenio poruke Episkopskog saveta koji je pozvao vlast u Crnoj Gori da otvori dijalog pre nego što Zakon o slobodi veroispovesti izazove veće društvene podele, koje bi mogle dovesti do većih posledica za crnogorsko društvo. Takođe, Episkopski savet je pozvao policiju i vlast Crne Gore da ne demonstriraju silu nad građanima koji se u miru okupljaju kako bi odbranili svoja verska prava.
„Ovo što se namerilo usvajanjem ovoga zakona i otimačine imovine treba da posluži svoevrsnom disciplinovanju crkve, ne bi li ona prihvatila da bude sluškinja ideološko-političke matrice aktuelnog crnogorskog režima“, naveli su saopštenju koje je okupljenima čitao vladika ZHiP Dimitrije.
Episkopski savet saopštio je javnosti svoja saznanja da se vrlo slične zakonske odredbe nalaze u proceduri i pred prištinskim organima vlasti te da je namjera da se Eparhiji raško-prizrenskoj oduzme pravo svojine nad svetinjama na Kosovu i Metohiji.
Ćurić: Pitanje svetinja iznad države
Gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić smatra da je pitanje svetinja iznad svake države i prava. Stoga će ovaj grad i dalje pružati podršku SPC i vernicima u Crnoj Gori.
„One su simbol našeg opstanka kroz vekove, a posebno u onom vremenu kada država nije mogla da opstane, već je narod okupljala Srpska pravoslavna crkva i njeni velikodostojnici“, naveo je Ćurić.
Podsećamo, Zakon o slobodi veroispovijesti usvojila je crnogorska Skupština u petak rano ujutru, a usvajanje je pratilo niz incidenata u Skupštini. Deo crnogorske opozicije i SPC su izričito protiv zakona, a najviše sukoba u javnosti je izazvala odredba koja propisuje da će verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore, koji su izgrađeni ili pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, postati državna svojina. Iz toga će se izuzeti objekti za koje budu predočeni dokazi o pravu svojine verskih zajednica nad njima. SPC u Crnoj Gori ima u vlasništvu 66 manastira, među kojima je i manastir Ostrog, te desetinu crkava i drugih nekretnina.
Nema diskriminacije
Zakon je podržala Crnogorska pravoslavna crkva koja smatra da će njime biti vraćena imovina nezakonito prepisana SPC. Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je već potpisao Ukaz Zakona i on će stupiti na snagu objavljivanjem u Službenom glasniku Crne Gore. Vlast napominje da Zakon nikoga ne diskriminiše, te da država ne planira ništa da otima, već želi da zakonski riješi pitanje crkvene imovine.
Iz Vlade je ranije saopšteno da je predlog Zakona o slobodi veroispovesti usaglašen sa najvišim međunarodnim standardima, uključujući konvencije UN, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, praksu Evropskog suda za ljudska prava te smernice Venecijanske komisije i OEBS-a.