Promenljivi kurs Evrope prema Libiji
25. april 2019.
Kada je reč o spoljnoj politici, svaka reč je važna i zbog toga je ponekad posebno zanimljivo koje reči nisu izgovorene. Tačno nedelju dana nakon što je libijski general Kalifa Haftar krenuo u ofanzivu za preuzimanje sedišta vlade nacionalnog jedinstva, koja je međunarodno priznata, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Federika Mogerini, izdala je prvo saopštenje. Napade „Libijske nacionalne vojske" nazvala je opasnošću za ljude u zemlji kao i za mirovni proces kojeg vode Ujedinjene nacije. Mogerini je sve strane pozvala na primirje, ali Kalifu Haftara nije spomenula. (Nekoliko dana kasnije ga je spomenula u govoru pred Evropskim parlamentom).
Poseban slučaj Francuska
Brojni izveštaji jedva da ostavljaju mesta sumnji zašto se Haftar imenom ne navodi u dokumentu. Navodno je Francuska iza kulisa zabranila njegovo spominjanje. Bivši general imao je ključnu ulogu u podeli Libije od građanskog rata 2014. godine jer sa svojom Libijskom nacionalnom vojskom, čije je sedište u obalskom gradu Tobruku, ne priznaje vladu nacionalnog jedinstva u Tripoliju. Libijska nacionalna vojska, a time i Haftar, nemaju državni legitimitet. Međutim 2017. godine mu je novi francuski predsednik Emanuel Makron pomogao da dobije diplomatsko priznanje. Nastojeći da reši konflikt u Libiji, on je obojicu međusobno suprotstavljenih vlastodržaca pozvao u Pariz gde je sa obojicom vodio i poverljive razgovore.
Makron je tada za sebe mogao da zabeleži važan uspeh: al Seraj i Haftar su izrazili svoje slaganje sa održavanjem novih izbora u celoj Libiji. Ali oni do sada nisu održani. Francuska ima posebnu odgovornost, jer je bila pokretačka snaga vojne intervencije 2011. godine. Bombardovanje koje je izvela koalicija, koju je predvodila Francuska, dovelo je do svrgavanja libijskog vlastodršca Muamera el Gadafija i na kraju krajeva do današnjeg vakuuma kada je u pitanju vlast u Libiji.
Haftarovo širenje uticaja
Nakon Makrona Haftar se susreo i sa drugim stranim političarima. S vremenom je generalu pošlo za rukom da tiho i polako izgradi svoju bazu moći tako što je na svoju stranu privukao niz manjih grupa stanovništva - verovatno uz finansijsku podršku Rusije i nekih zalivskih zemalja.
Pre nekoliko sedmica je saopšteno da on u međuvremenu kontroliše važna naftna polja na jugu zemlje. Za Francusku ne samo nafta, već i sama južna granica ima geopolitički značaj jer su iza nje bivše francuske kolonije Čad i Niger. U slučaju da Francuska sada pretpostavi da Haftar ima bolje karte u rukama za stabilizaciju zemlje, podrška njemu bi bila logična.
Službena francuska pozicija je drugačija. Na Veliki petak je Jelisejska palata izdala nedvosmisleno saopštenje: "Francuska podržava legitimnu vladu premijera Fajisa al Seraja i posredovanje UN". Mnogima je ipak teško da poveruju u to - čak i samoj vladi nacionalnog jedinstva u Tripoliju. Tako jasnom saopštenju francuske vlade je prethodio prigovor libijskog ministra unutrašnjih poslova poslova Fatija Basage, da Francuska podržava "kriminalnog Haftara". Vlada nacionalnog jedinstva je nakon toga prekinula diplomatske veze sa Parizom, a tokom vikenda je stotine ljudi u Tripoliju protestivalo protiv Francuske i Haftara.
Italijanski ekstremno-desničarski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini je Francusku čak optužio za otvorenu saradnju sa Haftarom. Italija samu sebe označava kao severnog "suseda" svoje nekadašnje kolonije. Otkako je Libija postala okretište za afričke migrante na putu ka Evropi, Rim naročito pokazuje interes za uređene odnose.
Nemačka je na potezu
Nemačka vlada mora "sve da učini kako bi Italijane i Francuze dovela na zajedničku liniju", zahteva u intervjuu za DW Omid Nuripur, poslanik stranke Zelenih u Bundestagu zadužen za spoljnopolitička pitanja. "Francuzi moraju da shvate da je unutar Evropske unije potrebno potruditi se za balans u interesima", kaže Nuripur. "Ako je reč o tome da se pronađe zajednička linija u Libiji, Francuzi i Italijani moraju da dođu do rešenja koje podrazumeva interese obe strane", kaže on. Prema njegovom mišljenju posao nemačke vlade je da to objasni francuskim prijateljima.
Preuzimanjem predsedavanja Savetom bezbednosti UN ovog meseca, Nemačka dobija i posebnu ulogu kada je reč o rešavanju međunarodnih konflikata. Francuska je predsedavala u martu, a kao simbol duboke povezanosti, dve zemlje oba meseca dele predsedavajuću stolicu. Ali kada je reč o Libiji čini se da ipak ne slede isti smer. Nemačka kancelarka Angela Merkel je osudila Haftarovu vojnu ofanzivu. Nemačka mora, međutim, da insistira i na tome da Francuska iskoristi svoj uticaj na Haftara kako on ne bi dodatno pogoršao situaciju, smatra Nuripur: "Veliko prijateljstvo sa Francuskom mora da omogući da ima dovoljno manevarskog prostora."
Kao predsedavajuća, Nemačka se zalagala za to da se Savet bezbednosti UN pozabavi situacijom u Libiji. Vanredna sednica održana na Veliki četvrtak završila je bez zajedničkog zaključka. Međutum, za to nije bila kriva Francuska, već veto Rusije i SAD. Novinska agencija Rojters javlja, pozivajući se na diplomatske izvore, da Rusija nije želela da prihvatiti isticanje Haftara kao odgovornog, dok Sjedinjene Američke Države nisu navele razlog.
Američka vlada je, međutim, navela da je predsednik Donald Tramp već nekoliko dana pre toga razgovarao telefonski sa Haftarom. Tramp je, kako se navodi, pohvalio Haftarovu ulogu u borbi protiv terorizma i u osiguravanju libijskih naftnih rezervi. Razgovaralo se, kako je navela Bela kuća, i o "zajedničkoj viziji" libijske tranzicije ka stabilnoj demokratiji.
Napadi se nastavljaju
I dok međunarodna zajednica ne pronalazi put kako da reaguje na razvoj situacije u Libiji, Kalifa Haftar vojnim putem stvara nove činjenice. Svetska zdravstvena organizacija u međuvremenu navodi da je od početka ofanzive ubijeno više od 250 osoba i više od 1200 povređeno. Nakon vazdušnih napada u noći sa subote na nedelju, stanovnici Tripolija su govorili o tome da su čuli zujanje poput onog bespilotnih letelica. Do sada su Haftarove paravojne formacije napade izvodile starim avionima koji uglavnom potiču iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Ako sada poseduju dronove, to bi onda bio dokaz o jakoj podršci spolja.