Libija – nova ruska Sirija?

Sukob u Libiji se zaoštrava. Reakcije iz Moskve za sada su hladne i racionalne. Tokom prošlonedeljne posete Egiptu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da je zadatak Rusije taj da „libijskom narodu pomogne da se prevaziđu neslaganja i da se postigne stabilan sporazum”, kako bi se zavađene strane pomirile.

I portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno je rekao da će Rusija iskoristiti svaku priliku kako bi sve strane pozvala da izbegnu prolivanje krvi i ubijanje civila.

Delikatna diplomatska situacija

Od početka aprila snage moćnog generala Kalife Haftara približavaju se glavnom gradu Tripoliju. U njemu je međunarodno priznata vlada premijera Fajisa al Seraja, koja Haftara optužuje da planira puč. Haftar je vođa samoproglašene „Libijske nacionalne armije“, koju podržava protivnička vlada na istoku zemlje.

U sukobu koji eskalira, Rusija se za sada nije jasno opredelila ni za jednu stranu. „Za Rusiju je to veoma delikatna diplomatska situacija“, kaže Vjačeslav Matuzov, dugogodišnji diplomata, koji trenutno radi kao nezavisni stručnjak za Bliski istok.

Najbliži saveznici Rusije u tom sukobu podržavaju različite strane: Turska i Alžir su na primer na strani vlade u Tripoliju koju priznaju u Ujedinjene nacije. S druge strane, Egipat i Saudijska Arabija podržavaju generala Haftara.

Egipat i Alžir su dva najvažnija kupca ruskog oružja. Turska je za Rusiju generalno važan međunarodni partner. Dve zemlje sarađuju u ratu u Siriji i nedavno je Turska čak naručila rakete iz Rusije. Posao koji je naišao na nerazumevanje NATO partnera.

Glavni razlog zbog kojeg se Rusija upliće u tu diplomatsku zbrku, je strah od haosa u Libiji, objašnjava Matuzov. To bi naime moglo da vodi ka novom jačanju takozvane Islamske države, što bi za Rusiju bio bezbednosni problem.

Libija – hod po tankoj žici

I nezavisni ruski vojni analitičar Pavel Felgenhauer kaže da je Libija za Moskvu diplomatska zagonetka: „Rusija će veoma pažljivo pristupiti tom sukobu i neće otvoreno da se pozicionira na jednu određenu stranu.“ Ali dok Matuzov naglašava da neutralne izjave Rusije odražavaju stav vlade, Felgenhauer smatra da je „očigledno“ da Moskva podržava Haftara. Međutim, Kremlj to za sada žestoko poriče.

Činjenica je to da su rusku vladu u Moskvi već posetili i premijer Al Seraj i general Haftar. Međutim, deluje kao da je Kremlj nešto naklonjeniji Haftaru. On je 2016. godine tri puta posetio Moskvu, a 2017. se čak ukrcao na glavni ruski nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ – navodno da bi održao video-konferenciju s ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom.

Felgenhauer veruje da je novac glavni razlog za naklonjenost Moskve Haftaru. On ima glavnu reč u gotovo svim delovima zemlje u kojima se proizvodi nafta. „To znači: on ima novac. A to znači da je važan za Moskvu“, kaže analitičar.

I pored embarga na uvoz oružja koje su UN uvele Libiji, Felgenhauer kaže da bi Rusija mogla da proba Haftaru da proda oružje. Procenjuje se da je smrt dugogodišnjeg libijskog diktatora Muamera el Gadafija Rusiji donela milijarde dolara od prodaje oružja.

Rusija je 7. aprila blokirala saopštenje Saveta bezbednosti UN, kojim tao telo poziva Haftara da zaustavi prodor ka Tripoliju. Veto-sila Rusija je pritom ukazala da bi sve snage u zemlji trebalo da obustave vojne aktivnosti. Prema mišljenju Felgenhauera to je jasan znak da Rusija prećutno podržava Haftara.

Magloviti znaci

Prema pojedinim medijskim izveštajima, Rusija, međutim, traži konkretne puteve kako bi se pozicionirala u libijskom sukobu. Krajem 2018. godine ruski dnevni list RBC, pozivajući se na izvore bliske ruskom ministarstvu odbrane, javio je da se ruske snage nalaze na istoku Libije. Nezavisni list Novaja Gazeta objavio je video-snimak na kojem se vidi biznismen Jevgenij Prigošin kako u Moskvi razgovora sa generalom Haftarom.

Prigošin je blizak predsedniku Vladimiru Putinu. Njegova uloga u ruskom aparatu moći je nejasna. Navodno je na čelu „fabrike trolova“ za društvene mreže i na čelu jedne privatne vojne kompanije zvane „Vagner grupa“. Ta kompanija se navodno pojavljuje u svim svetskim sukobima, poput Ukrajine, Sirije, Venecuele i Centralnoafričke Republike.

Bivši diplomata Matuzov kaže da nije moguće da Rusija u Libiju šalje plaćene vojnike. Takve vesti su, ističe, „dezinformacije“. Da je tako, već odavno bi se za to znalo, smatra Matuzov. Jer, u Libiji nema tajni, zato što se borci uvek iznova prebacuju iz jedne borbene grupe u drugu – „u zavisnosti od situacije na terenu“.

S druge strane, vojni stručnjak Felgenhauer smatra da je vrlo verovatno da su ruski plaćenici na libijskom tlu ili u libijskom vazdušnom prostoru. To bi bilo elegantno rešenje za ruski diplomatski problem u zemlji, veruje Felgenhauer. S obzirom da privatni vojnici ne mogu da se dovedu u direktnu vezu sa vladom, Rusija sa njima može aktivno da se umeša u sukob i da istovremeno ne napada.

Sirija 2.0?

Početkom 2018. godine Rusija je najavila da će povući vojne snage iz Sirije – time je rasplamsala sumnje o mogućoj vojnoj operaciji u Libiji. Ipak, malo je verovatno da Rusija u Libiji planira neku veću vojnu intervenciju, kao što je bio slučaj pre četiri godine u Siriji. Pre svega zato što je u Siriji još uvek aktivna.

„Zadatak u Siriji još uvek nije završen“, objašnjava Felgenhauer. „I kapaciteti Rusa su već preopterećeni. Nismo više u Sovjetskom Savezu.“ Analitičar dodaje i da se intervencija u Libiji ne uklapa u ruske strateške ciljeve. „Glavni pokretač ruske spoljne i vojne politike je anti-amerikanizam. To funkcioniše u Siriji i Venecueli. Ali u Libiji uopšte nije jasno koga Amerikanci podržavaju.“

Ni Matuzov ne veruje da će Libija biti nova Sirija za Rusiju. Dve vojne baze koje je Rusija postavila u Siriji, dovoljne su za ostvarivanje ciljeva na Bliskom istoku. Još jednu, smatra Matuzov, Moskva sebi ne može da priušti. I konačno, velikom vojnom ofanzivom kao što je bila u Siriji, Rusija bi se samo uvukla u nevolje. „Libija je poput živog peska. Svako ko u nju kroči, tone.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android