Primenom dogovora do datuma

Evropska komisija usvojila je preporuku za otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom i zajedno sa izveštajem o napretku Srbije predstavila je Savetu ministara na sastanku u Luksemburgu. Istovremeno predložen je i početak razgovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom: „U pitanju je stvaranje istorije za Srbiju i Kosovo“, izjavio je komesar za proširenje EU Štefan File. On je posebno podvukao predanost oba premijera, kako u Briselu, tako i kod kuće, u cilju postizanja napretka u pregovorima i dobijanja što šire podrške za dogovor.

Iz irskog predsedavanja EU kažu da je ocena „istorijski dogovor“ prevladavala u dosadašnjim ocenama zemalja članica, ali da tek predstoji vreme za debatu unutar EU o novim koracima Srbije i Kosova na putu evrointegracija: „Izveštaji će biti razmatrani na radnim grupama u Briselu i tom pitanju ćemo se vratiti u junu kada se očekuju i moguće odluke. Do tada će se izveštaji razmotriti i u glavnim gradovima zemalja članica.“

Vestervele: Suviše rano za datum

Gotovo svi šefovi diplomatija EU okupljeni u Lukemburgu na dvodnevnom zasedanju, pozdravili su dogovor Beograda i Prištine. Pohvalivši napore obeju strana, kao i posredničku ulogu Ketrin Ešton, zemlje članice ocenjuje taj dogovor kao važan za budućnost i stabilnost regiona i cele Evrope.

Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele čestitao je Srbiji i Kosovu na rezultatima dijaloga, ali dodao da je u ovom trenutku „suviše rano govoriti o datumu“ za pregovore sa Srbijom: „Nadam se da će ono što je dogovoreno biti i primenjeno. To je važno za sve nas. Ako dođe do veće stabilnosti u ovom regionu uz relaksiranje susedskih odnosa Srbije i Kosova, onda to nije samo dobra vest za zemlje u pitanju njihove narode već i za sve Evropljane i celu Evropu.“ Vestervele kaže da će rezultati implementacije dogovora između Beograda i Prištine u narednom periodu biti predmet razgovora u nemačkim institucijama.

Za švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta, postizanje dogovora Beograda i Prištine predstavlja „veliko dostignuće“ čija primena „neće biti laka“: „Rubikon je ipak pređen. Primena dogovora sastoji se od mnogo detalja. Situacija na severu Kosova je komplikovana i bila je zanemarivana predugo… Ali kao što smo imali prilike da vidimo u svim drugim slučajevima međunarodne diplomatije, implementacija može biti teška, ali to dolazi sa samom teritorijom i ne brine me mnogo.“

I šefica hrvatske diplomatije, Vesna Pusić, čestitala je Srbiji i Kosovu, ali i Ketrin Esston, na postignutom dogovoru rekavši da je u pitanju „istorijski trenutak za region“ koji je od važan za budućnost i stabilnost svih zemalja u okruženju.

Poruka Srbima sa Kosova

Brisel očekuje da Beograd i Priština do kraja nedelje izađu sa Mapama puta za primenu dogovora. Komesar za proširenje Štefan File, poručuje da će se nastavak podrške EU fokusirati upravo na implementaciju. Upitan šta bi u ovom trenutku poručio Srbima sa severa Kosova koji imaju rezervi prema dogovorenom u Briselu, File kaže da je konačan cilj da građani Srbije i Kosova postanu građani EU i da će u tim okvirima i sva njihova prava i interesi biti obezbeđeni: „Rekao bih ima da dobro pročitaju i prouče dokument, da ga razmotre međusobno kao i sa srpskim i kosovskim partner ima. Ono što je predloženo jeste balans između osiguranja da se kosovska vlast primeni na celoj teritoriji, ali istovremeno i obezbede interesi i prava srpske manjine i to ne samo na severu Kosova“, poručio je Štefan File.

Izveštaj Evropske komisije

Pored pozitivne ocene ishoda dijaloga Beograda i Prištine, u izveštaju Evropske komisije pohvaljeni su napori Srbije u unapređenju vladavine prava, naročito kad je reč o reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije. Istovremeno, Komisija je ukazala i na postojanje velikog broja zaostalih predmeta, kao i na činjenicu da suđenja u Srbiji često traju nedopustivo dugo.

Kad je reč o borbi protiv korupcije, Komisija ocenjuje da je ona „centralni element Vladine politike od samog početka“, uz jasnu poruku o „nultoj toleranciji“ i konstataciju da je pokrenuto nekoliko istraga o slučajevima korupcije na visokom nivou.

Komisija je pozitivno ocenila i napore Srbije u borbi protiv diskriminacije, konstatujući da je počela aktivna primena zakona u slučajevima diskriminacije LGBT populacije, kao i da je da je došlo do napretka kad je reč o pravima nacionalnih manjina, pre svega Roma.

Regionalna saradnja Srbije je, „nakon izvesnih teškoća neposredno nakon promene vlasti, ponovo u usponu“, zaključuje se u prolećnom izveštaju Evropske komisije. Ozbiljna zamerka iz Brisela upućena je medijima u Srbiji, za čije izveštaje Komisija kaže da su „uopšteno rečeno nedovoljno analitični, neobjektivni i podložni autocenzuri“.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković