Potrebni „trajni rezultati“ na Kosovu

Jedan od glavnih zadataka ministara odbrane Nato jeste da nađu odgovor na pitanje: kako izvući maksimum iz ograničenih finansijskih resursa u vreme finansijske krize. Jedan od ciljeva koje su postavili je i učešće u multinacionalnim inicijativama. Generalni sekretar Zapadne alijanse Anders Fog Rasmusen rekao je da očekuje da će na samitu u Čikagu već postojati „politička saglasnost oko značajnog broja projekata” te vrste.

Reč je o delu nove strategije Nato nazvane „pametna odbrana“ (smart defense), donete kao direktan odgovor na finansijsku krizu. Nju čine tri osnovna procesa: fokusiranje na prioritete u investiranju, kooperacija i specijalizacija. Kada je reč o specijalizaciji, u pitanju je korišćenje onih resursa koji predstavljaju posebnu odliku pojedinih država, dakle, onoga u čemu je njihova najveća prednost i snaga. Ministri su se složili i da će koncept „pametne odbrane“ doneti promene na planu nadgledanja i izviđanja, logistike i vežbe.

Doprinos bezbednosti Kosova

Kada je reč o Kosovu, ovaj sastanak ne donosi nikakve nove zaključke niti odluke, osim formalnih i više puta ponavljanih konstatacija o ulozi važnih međunarodnih faktora i saradnje Nato i Kfor. Ili kao što je to, otvarajući sastanak posvećen Kosovu, rekao generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen: „Kfor i Euleks su zajednički dali izvanredan doprinos bezbednosti čitavog kosovskog stanovništva. Prisustvo Euleksa je od suštinske važnosti za demokratsko, multietničko i bezbedno Kosovo, zasnovano na vladavini prava.“

Rasmusen je ukazao i na značaj direktnih pregovora Srbije i Kosova: „Misija i komanda Kfora imaju našu punu podršku. Istovremeno je važno da se nastavi dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, i da dâ trajne rezultate. Strane koje pregovaraju moraju doći do sporazuma o svim pitanjima u vezi sa severom Kosova. Taj dijalog je istorijska mogućnost da se izgradi bolja budućnost i oni moraju da iskoriste tu mogućnost za dobrobit svih ljudi na Kosovu.“

Odlazak iz Avganistana

Što se tiče Avganistana, Nato razmatra sve mogućnosti da se kontrola bezbednosti u toj zemlji prepusti u ruke domaćim snagama, sa okvirnim planom da se taj proces kompletira do kraja 2014. godine. No, kako će taj plan tačno da se odvija, pitanje je na koje će moći da se odgovori samo u zavisnosti od konkretnih uslova na terenu. U međuvremenu se, na pozadini ovog susreta, ali i Minhenske konferencije o bezbednosti, oglasio i Konstantin Kosačov, donedavno opunomoćenik ruske Dume za spoljnu politiku, koji je rekao da poslednjih godina prati „promenu trenda“ koja znači da je „Nato morao da uvidi da njegovi instrumenti sami za sebe više nisu dovoljni za rešavanje globalnih bezbednosno-političkih problema“.

Kosačov je ukazao da se krug učesnika u tim globalnim procesima proširio, ali da je i pored toga zabrinut zbog postupanja Nato: prvobitni uzrok postojanja Alijanse, zaštita njenih članova od spoljnih pretnji, zamenjena je pretenzijom da se „učestvuje i u procesima u oblastima demokratije, bezbednosti i privrede i van granica Nato.“ On je dodao da je teško pretpostaviti da će „ostatak sveta“ da se potčini vođstvu Nato i dodao da se „mogu očekivati otpor i stvaranje protivteže.“

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković