Nemačko povlačenje iz Avganistana?

Jedno je sigurno: do kraja 2014. međunarodne vojne snage trebalo bi potpuno da se povuku iz Avganistana. Nemački Bundesver zato nastoji da smanji broj vojnika, sa dosadašnjih 5350 na 4900 vojnika. Produžen mandat, o kojem će Bundestag danas (26.1.) da raspravlja, važi do januara 2013. godine.

Portparol operativne grupe Avganistan/Pakistan Socijal-demokratske partije Nemačke, Johanes Flug, sumnja da će angažovanje vojnika Bundesvera tada biti završeno: „Mi želimo da naše snage do 2013/2014. napuste Avganistan. Ipak, polazim od toga da su nam potrebna još najmanje dva produženja mandata.“

Cilj nemačke vlade jeste da se u prvom razdoblju - do januara 2013. broj nemačkih vojnika smanji na 4400. Da li će tako i biti, zavisiće od toga, kako će se razvijati bezbednosne prilike u Avganistanu.

Kritična obuka avganistanskih snaga bezbednosti

Prioriteti nemačkih snaga u Avganistanu su jasni: cilj Bundesvera je da do kraja mandata radi na jačanju avganistanskih snaga bezbednosti i pomogne im da manevarski prostor talibana ograniče koliko je moguće. Sveukupno NATO želi da obuči 350.000 avganistanskih vojnika i policajaca. Koliko je to teško, moglo je da se vidi prošlog petka, kada je jedan avganistanski vojnik usmrtio četiri francuska vojnika. Prema izveštaju lista Njujork tajms, samo u periodu od maja 2007. do maja 2011. avganistanske snage bezbednosti ubile su 58 vojnika međunarodnih vojnih snaga.

Međutim, obuka Avganistanske nacionalne armije (ANA) je samo jedan od problema. Vojnici žele da budu i plaćeni, a za to je potrebno mnogo novca: samo ove godine Avganistan će za obuku dobiti osam milijardi evra. Posle 2014. godine troškovi se procenjuju na oko šest milijardi evra. Ukoliko Sjedinjene Američke Države i druge zemlje smanje finansijsku pomoć kako planiraju, situacija bi uskoro mogla da izmakne kontroli, ocenjuje stručnjak za Avganistan Johanes Flug: „Malo je fantazije potrebno da bi se zamislilo šta bi se dogodilo kada bi 100.000 pripadnika bezbednosnih snaga prešlo na protivničku stranu.“

Nemačka diplomatska pomoć

Produženjem mandata Bundesvera, vojni angažman u Avganistanu ulazi u jedanestu godinu. U međuvremenu malo ko veruje da je rešenje moguće postići vojnim sredstvima. SAD, ali i Nemačka sada polažu velike nade u pregovore sa talibanima. Otvaranje talibanskog diplomatskog predstavništva u Dohi, glavnom gradu Katara, diplomate sa Zapada vide kao pozitivan signal, posebno od kada je predsednik Avganistana, Hamid Karzai, prestao da se protivi pregovorima sa talibanima. „Bio je to težak porođaj“, kaže Johanes Flug.

Otvaranjem talibanskog predstavništva, Katar nastoji da se nametne kao vodeći posrednik u mirovnim pregovorima Zapada i talibana. Ali za uspeh pregovora mnogo je važnija uloga Pakistana. „Bez Pakistana neće ići“, smatra Flug. On se nada da će Kina, koja je na Konferenciji o Avganistanu, održanoj u decembru prošle godine u Bonu imala važnu ulogu, da izvrši neophodan pritisak na svog saveznika.

Teški pregovori sa talibanima

U pregovorima sa talibanima moraće da se raspravlja i o nekim ustavnim pitanjima, kao što su prava žena. Pravo na nesmetano školovanje devojaka je talibanima pravi trn u oku, a za Zapad obaveza. Drugo pitanje je ko će učestvovati na pregovorima. Ko bi trebalo da zastupa Mula Omara, talibanskog vođu u egzilu?

Nemački parlamentarni krugovi bili bi zadovoljni ako bi u skorije vreme pregovori uopšte i počeli. Na jesen 2013. godine u Nemačkoj se bira novi saziv parlamenta. Poslanik socijaldemokrata Johanes Flug procenjuje da bi u novom parlamentu zahtevi za produženje angažmana Bundesvera u Avganistanu mogli da budu još energičniji.

Autori: Danijel Šeškevic / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović