Odbijanje Srbije bi bila istorijska greška

Francuski predsednik, Nikola Sarkozi odao je prizanje Srbiji i njenim liderima na izlasku iz, kako je rekao, jednog od najtežih perioda koje je jedna zemlje imala krajem XX i početkom XXI veka. Sarkozi je posle samita lidera EU, na kome je Srbiji dodeljen kandidatski status naglasio da bi odbijanje evropske perspektive Srbije bila istorijska stvar, odnosno velika greška:

„Moje je mišljenje da je nezamislivo da jedan deo balkanskih zemalja uđe u EU, a drugi ne. Pogotovo kada je reč o Srbiji. Ja ne kažem da će se to dogoditi odmah. Vidim koliko je puta još ostalo da se pređe, ali ako bi evropska poruka Srbiji bila “nikada“, to bi bila ludost.“

Sarkozi je podsetio da je jedan svetski rat počeo u regionu Zapadnog Balkna i dodao da je evropska perspektiva najbolji način da se smire sve tenzije i da se suprotstavi nacionalizmu, koji je, prema njegovim rečima, jak u tom delu sveta, gde su rane još sveže.

File: Od Srbije se ne traži priznanje Kosova

Srbiji i njenom predsedniku čestitao je i komesar za proširenje, Štefan File. On se nada da je to početak intenzivnije komunikacije između Srbije i EU. File je u Briselu naglasio da je pitanje datuma za početak pristupnih pregovora sada „najviše u rukama Srbije“, kao i da se nada da predstojeći izbori u zemlji neće uticati na gubitak pozitivnog trenda evrointegracija. Komesar za proširenje EU naveo je odnose sa Kosovom kao jedini ključni prioritet na kome Srbija treba da radi kako bi u oktobru dobila preporuku za početak pristupnih pregovora. Na pitanje da li je priznanje Kosova uslov za ulazak Srbije u EU, komesar za proširenje kaže:

„Nije i niko to ne planira .Od samog početka govorimo o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Drago mi je da vidim da Beograd i Priština idu u tom pravcu”, izjavio je File.

Na putu u EU najteža je dubinska reforma društva

Premijer Hrvatske, Zoran Milanović, koji je u svojstvu posmatrača prisustvovao sastanku lidera evropske dvadesetsedmorice Srbiji poručuje da je sada najbitnije da što pre uđe u pristupne pregovore:

“Prema nama su bili strogi. Biće i prema Srbiji. Bitno je da tu nema zloće i pakosti. Ako radiš, ako napreduješ i držiš se pravila onda očekuješ da i druga strana odgovori istom merom. Da ti otvori vrata.”

Iz iskustva Hrvatske, Milanović, kao najtežu stavku u pristupnom procesu, navodi, ne refome zakona, već dubinske reforme društva, koje put ka EU zahteva:
“To se odnosi na vladavinu prava, kulturu dijaloga i demokratije. To je ono na čemu EU sa pravom insistira. EU je komplikovana, ali uspešan demokratski klub. Oni koji su odgajani u duhu demokratije, odgajani su u duhu dijaloga”, zaključuje premijer Hrvatske.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon