Novo poglavlje u nemačkoj kulturi sećanja na 2. Svetski rat
15. novembar 2020.
Desilo se da je kraj višegodišnje diskusije o tome kako bi u Nemačkoj trebalo da se osavremeni i upotpuni kultura sećanja na Drugi svetski rat, pao baš u vreme novog talasa pandemije korone i pred izbore u SAD.
Zato je u nemačkoj javnosti prošlo gotovo neprimećeno da je Bundestag 9. oktobra doneo istorijsku odluku o uspostavljanju spomen obeležja za sve žrtve nemačkog uništavalačkog rata i okupacionih režima u Drugom svetskom ratu. To treba da bude dokumentacioni, obrazovni i memorijalni centar s ciljem da prenese istorijski kontekst, da objasni patnju koja se dogodila u Evropi i Nemačkoj i da potomcima žrtava pruži prostor za sećanje.
Vlada Nemačke ima rok do kraja 2020. da predstavi plan za sprovođenje ove odluke.
Prekretinca - ponovno ujedinjenje Nemačke
Kada govore o Drugom Svetskom ratu, nemački parlament, političari i istoričari koriste izraz - nemački Vernichtungskrieg - nemački uništavalački rat, rat do istrebljenja. To je rat čiji je cilj bio potpuno uništenje država, naroda ili etničkih grupa - masovnim ubistvima stanovništva ili uništavanjem sredstava za život.
Ovaj narativ je relativno nov i nastao je u vreme preokreta u politici sećanja nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke. Tek pre 23 godine, 15. maja 1997. Bundestag je prihvatio da je „Drugi svetski rat bio je agresija, uništavalački rat, zločin za koji je kriva nacistička Nemačka".
To je bila prekretnica u nemačkoj politici sećanja. Dve godine kasnije Bundestag je doneo odluku o podizanju spomenika ubijenim Jevrejima u Evropi. Usledili su mnogi drugi važni spomenici. Ali, „s obzirom na trenutno stanje znanja o Drugom svetskom ratu, posebno nacionalsocijalističkom ratu i okupacionoj politici, nema sumnje da je nekim grupama žrtava posvećeno manje pažnje u postojećem reprezentativnom memorijalnom ansamblu", piše u tekstu koji je sada na predlog vladajuće koalicije usvojio Bundestag.
Različiti pogledi na istoriju
Dalje se navodi da se „slika koju nemačko civilno društvo ima o nemačkoj istoriji između 1939. i 1945. i slika nemačke okupacije u društvima onda okupiranih zemalja - ne podudaraju. Nacionalne istorijske interpretacije u nekada okupiranim zemljama, takođe se razlikuju."
U tekstu se ističe da se „ne radi o predstavljanju vojne istorije, već o uporednoj evropskoj perspektivi, koja bi istakla sličnosti nemačke okupacije u Evropi i skrenula pažnju na rasno motivisane razlike u postupanju prema civilnom stanovništvu, ratnim zarobljenicima i prinudnim radnicima. To bi učinilo jasnim karakter rata do istrebljenja koji je Nemačka vodila na Istoku i na Jugoistoku Evrope".
„Pored dobro poznatih ratnih zločina - u Oraduru u Francuskoj, u Marcaboti u Italiji, u Kalavriti u Grčkoj, u Katinju u Belorusiji, u Babi Jaru u Ukrajini - mnogi drugi su do sada ostali bezimeni u nemačkoj kulturi sećanja. To se može promeniti samo u zajedničkom pregledu koji ne relativizuje već povezuje" kaže se u tekstu i takođe navodi:
„U proleće 1941. nemačke trupe napale su Grčku i Jugoslaviju koje su patile pod nemačkom okupacijom i eksploatacijom. Hiljade civila u Srbiji, Italiji i drugim okupiranim zemljama takođe su bile žrtve sistematskih kaznenih mera u okviru borbe protiv partizana."
Izvodi iz rasprave u Bundestagu
Sve stranke, osim desno-populističke AfD, podržale su predlog CDU,CSU i SPD. U raspravi koja je trajala sat vremena bilo je i kritike na račun vladajuće koalicije: poslanici Liberala i Zelenih su joj zamerili što nije bila spremna da ovaj važan predlog razradi zajedno sa ostalim demokratskim strankama.
„Propustili ste ovu šansu", rekao je Tomas Haker (FDP) istakvaši pak da je uspostavljanje dokumentacionog centra pravi put i da je sramotno da nemački Jevreji moraju ponovo da se plaše u svojoj zemlji.
Erhard Grundl (Savez 90 / Zeleni) je rekao da se koalicija pokazala kao „sitna duša". A imajući u vidu poslanike AfD, Grundl je rekao da kod Zelenih neće biti „podvlačenja crte" u suočavanju sa nemačkim zločinima. Nemačka nije „uzor sočavanja sa prošlošću" sve dok „palikuće" sede u redovima Bundestaga.
Mark Jongen (AfD) je rekao da s obzirom na nacističke zločine, njegova poslanička grupa nije mogla da glasa protiv predloga, ali zbog njegovog podteksta, nije mogla ni da glasa za njega. Predlog stranka koalicije je izraz „nemačkog ponosa na greh" i „hiper-moralnog pokajništva", rekao je ovaj poslanik desnih populista.
Jan Korte (Levica) izričito je pohvalio predlog vladajuće koalicije. Ovo je „istorijsko-politička prekretnica". To je takođe izraz 60 godina istorijsko-političke rasprave. Sučavanje sa nacističkim zločinima nije uspešna priča kakvom se ona se uvek predstavlja. Za suočavanje sa sopstvenom prošlošću „u zemlji počinilaca" moralo se mukotrpno boriti. U tom kontekstu, Korte je podsetio na kontroverznu izložbu Vermahta devedesetih godina. Tadašnji ministar odbrane Folker Rie (CDU) zabranio je vojnicima Bundesvehra da posete izložbu o umešanosti Vermahta u nacističke zločine.
Izbegnuta hijerahija žrtava
Bonski istoričar Martin Ost, koji se godinama zalagao za takvo mesto sećanja, pozdravio je odluku Bundestaga kao „veliki uspeh" i „prekretnicu".
Dokumentacioni centar zatvoriće „prazninu u centralnoj nemačkoj kulturi sećanja" rekao je Ost za katoličku novinsku agenciju i dodao:
„Posle spomenika ubijenim Jevrejima u Evropi, ubijenim Sintima i Romima, progonjenim homoseksualcima i žrtvama eutanazije, u Berlinu će sada biti mesto koje će informisati o sudbini miliona progonjenih i mrtvih u nemačkom uništavalačkom ratu u Evropi - posebno u Poljskoj, Baltičkim državama, Sovjetskom Savezu, Jugoslaviji i Grčkoj - i nuditi prostor za tugovanje i simbolično sećanje".
Ost je rekao da je važno to što se uspelo da se „izbegne hijerarhija grupa žrtava" i smatra da je ispravno „što je Bundestag svoju političku volju izrazio rekavši: Niko neće biti zaboravljen. Sećaćemo se svih žrtava ovog uništavalačkog rata".