Spomen-obeležje pre nego što umru poslednji svedoci
15. novembar 2020.
DW: Nakon višegodišnjih debata, nemački Bundestag je odobrio zahtev kojim od savezne vlade traži da se na prominentno mesto u Berlinu postavi spomen-obeležje za poljske žrtve Drugog svetskog rata. Vi ste se otpočetka zalagali za taj projekat. Da li je sada cilj ostvaren?
Ditmar Nitan: Naravno da ga još nismo ostvarili, jer još uvek nema spomenika ili spomen-mesta za Poljsku, ali smo napravili odlučujući korak kako bi taj cilj bio ostvaren. Nakon ove odluke nema povlačenja. Sada se radi o tome da se ona sprovede u delo. Zato će savezna vlada, u ovom slučaju Ministarstvo spoljnih poslova, do početka sledeće godine parlamentu da predstavi predlog.
Ne samo u Poljskoj, već i u Nemačkoj su se mnogi nadali da će prošle godine, na 80. godišnjicu od izbijanja Drugog svetskog rata biti postavljen barem neki simboličan znak za poljsko spomen-obeležje. To se nije desilo. Zašto? Odakle taj otpor?
Mislim da je tužno i nesrećno što nismo bili u stanju ovu odluku da realizujemo do 1. septembra 2019. godine. Više je bilo razloga. Jedan od njih je taj da se dugo raspravljalo oko toga da li treba podneti dva zahteva: jedan za izgradnju dokumentacionog centra za sećanje na sve žrtve Drugog svetskog rata i jedan za spomen-obeležje poljskim žrtvama. Vladajuće stranke CDU/CSU i SPD su dugo i kontroverzno diskutovale o tome da li to treba biti na jednom mestu i kako to izvesti. Drugi razlog je taj da zbog korona pandemije brzo rešavanje više nije bio glavni prioritet u parlamentarnom radu. Sve to je dovelo do te nesrećene situacije. Jako mi je žao zbog toga, ali se nadam da će naši poljski prijatelji imati barem malo razumevanja.
U zahtevu od 15. novembra 2017. koji ste i Vi potpisali, bilo je reči o "poljskom-spomeniku”. U odluci Bundestaga se sada govori o "mestu sećanja i susreta”. Da li postoji šansa da nastane jedan klasičan spomenik, gde će moći da se zapale sveće za mrtve, čemu se mnogi Poljaci nadaju?
U zahtevu od 15. novembra 2017. svesno nismo ograničili fokus samo na spomenik, već smo izneli širu formulaciju i govorili o mestu sećanja i mestu susreta. O tome kako bi mesto trebalo da izgleda nismo hteli da razgovoramo u parlamentu. O tome kako će ono izgledati, da li će biti mesto susreta sa spomenikom ili nešto drugo, želimo da razgovaramo sa stručnjakinjama i stručnjacima, ali i sa predstavnicima civilnog društva iz Nemačke i Poljske. Nismo hteli da donosimo odluku koju bi nametali nemačko-poljskom dijalogu. To može biti spomenik, može biti i memorijalno mesto, upravo to sada treba da se utvrdi.
Bundestag je u oktobru doneo odluku da se u Berlinu otvori dokumentacioni centar za žrtve nemačke okupacije u čitavoj Evropi. Da li je taj projekat konkurencija spomen-mestu za Poljsku ili te dve stvari mogu da se nadopunjuju?
Ti projetki nisu jedan drugom konkurencija. Nemci nisu počinili teške zločini samo u Poljskoj. Rat do uništenja se vodio i na Istoku. Smatram da je i jedno i drugo važno. Sa jedne strane da se otvori dokumentacioni centar, koji bi omogućio da se dokumentuje čitav obim zločina u Drugom svetskom ratu, kao i da se na poseban način omogući sećanje na poljske žrtve. Ima mnogo razloga da se uradi i jedno i drugo.
I druge nacije koje su u ratu stradale hoće svoje spomenike. Takvu želju je recimo izneo i ukrajinski amabasador u Nemačkoj?
Ima mnogo razloga za posebno sećanje na poljske žrtve. To ne znači da u odnosu na druge žrtve želi da ih se proglasi žrtvama prve klase. Ali to takođe ne znači da možda jednoga dana neće biti spomenika podignutih za neku drugu grupu žrtava. Spomen-mesto za Poljsku nije konkurencija sećanju na sve žrtve i konkurencija mogućoj odluci da se možda za deset godina podigne spomenik žrtvama iz Grčke ili Ukrajine.
Vreme igra važnu ulogu, jer umiru poslednju svedoci rata. Kada ćemo pred poljskim spomenikom ili na poljskom spomen-mestu moći da zapalimo sveću ili da položimo venac?
Moramo brzo da odlučimo kako bi spomen-obeležje trebalo da izgleda, kako bi poslednje žrtve rata koja su još žive mogle da vide da mislimo ozbiljno. Da to nije samo odluka na papiru, već da počinjemo da gradimo takvo mesto. Ali kada će ono biti gotovo to ne mogu tačno da kažem.
Kako izgleda vremenski plan?
Početkom sledeće godine ćemo dobiti predlog od savezne vlade. Onda ćemo ga razmotriti u parlamentu i reći: da, dobar je ili nije, ili još nešto treba da se doda. Na toj osnovi će onda dalje raditi poljski i nemački stručnjaci. Onda ćemo možda do kraja 2021. godine imati potpun, detaljan koncept i sve bi moglo da bude završeno 2022. Ali o tome mogu samo da spekulišem.
Intervju vodio: Jacek Lepjarž