Nemački Zeleni: Pacifizam je bio juče

Feliks Banašak (33) je već petnaest godina član nemačkih Zelenih. Taj bivši predsednik omladinske organizacije „Zelena omladina“, sada je poslanik u Bundestagu. Šta njega povezuje sa generacijom osnivača stranke?

Nemačka stranka za zaštitu životne sredine, pod punim imenom Savez 90/Zeleni, okupila se početkom osamdesetih u jednom sasvim drugačijem svetu.

U to vreme to su bile haotično okupljene levičarske grupe, protivnici nuklearne energije i mirovni aktivisti, a danas su Zeleni deo vladajuće koalicije u Nemačkoj. Ovo su vremena digitalizacije i polarizacije u društvu zbog novog nacionalizma.

A pre svega, ovo je vreme novog rata u Evropi za koji se dugo mislilo da nije moguć. U intervjuu za DW, Banašak govori o onome što ga još uvek povezuje s prvim Zelenima od pre 43 godine:

„Od njih možemo da naučimo kako izdržati društveni pritisak. Oni nisu želeli da ih svi vole, a uradili su dovoljno da ih svi poštuju“, kaže on.

Najmlađa poslanička grupa u Bundestagu

Svet je danas potpuno drugačiji, a retko koja partija se za ove četiri decenije toliko promenila kao Zeleni. Oni su se u početku mučili sami sa sobom, pita nje je bilo da li uopšte treba da krenu putem koji vodi u savezni i pokrajinske parlamente Nemačke.

Danas za Zelene glasaju ljudi iz sredine društva. A sastav stranke je mlad, mlađi od većine drugih stranaka. U Bundestagu je njena poslanička grupa sa 118 parlamentaraca daleko najmlađa: 22 poslanika su mlađa od 30 godina, njih 28, kao i Banašak, još nema 40 godina.

Za njega su centralna pitanja Zelenih danas: borba protiv klimatskih promena, humani tretman izbeglica i stalna borba za liberalno društvo, posebno u vremenima digitalizacije.

S druge strane, on nije zainteresovan ni za verbalno striktni pacifizam ranih Zelenih. Banašak kaže: „Ako želite da postignete mir, prvo vam je potrebna vojna sila. Zeleni su i u prošlosti podržavali pokrete za slobodu širom sveta koji su koristili oružje.“

Ali, isporuke oružja? Za Zelene je to dugo bio tabu.

Baš kao i učešće Nemačke u bilo kakvim ratovima i intervencijama. Joška Fišer, šef diplomatije iz redova Zelenih u vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, zbog toga je imao velike probleme. Na jednom stranačkom kongresu je pogođen crvenom farbom.

Pristalice Zelenih žele isporuke oružja

Danas se najvažniji predstavnici Zelenih u saveznoj vladi, vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek, kao i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, žestoko zalažu za snabdevanje Ukrajine oružjem u borbi protiv ruskog agresora.

Pri tom mogu da budu sigurni u podršku svojih poslanika, ali i svojih birača. Kao i političari, i oni su se poslednjih godina iz korena promenili.

Krajem prošle godine je anketa instituta YouGov pokazala je da je polovina glasača Zelenih za isporuku nemačkih borbenih tenkova Ukrajini. To je više nego u bilo kojoj drugoj partiji. S druge strane, protiv toga je bilo 25 odsto glasača Zelenih.

Skepticizam u pogledu isporuke tenkova, što je krajem prošle godine još uvek bio povod za burne debate u Nemačkoj, preovladavao je među stanovništvom u celini: 45 odsto svih ispitanika smatralo je da se sa tenkovima za Ukrajinu ide predaleko.

Kancelar Olaf Šolc (SPD) je tek krajem januara 2023. najavio da će tenkovi tipa Leopard biti isporučeni Ukrajini. Zeleni dakle prednjače kada je reč o ispunjavanju zahteva za isporukom oružja koji dolazi iz Ukrajine.

Feliks Banašak kaže: „Prvi Zeleni su bili pod jakim uticajem Hladnog rata kada je postojalo stanje percipiranog mira koje je bilo ugroženo ponovnim naoružavanjem. A sada imamo naoružani svet i pravi rat, prema kojem se moramo adekvatno postaviti. I to tako što sada treba stati na stranu Ukrajine.“

Banašak: „Čak su i mladi Zeleni buntovni“

Novi akcenti na teme koje su važne za Zelene imaju veze i sa činjenicom da je veliki broj ljudi, posebno mladih, i to uglavnom žena, pristupio stranci od 2017. godine.

U to vreme, pre otprilike šest godina, prema internet-portalu „Statista“, Zeleni su imali oko 65.000 članova. Danas ih je skoro 130.000. Samo u 2019. broj članova Zelenih porastao je za oko 28 procenata.

Feliks Banašak smatra da zna razlog za to: 2019. klimatski omladinski pokret „Fridays for Future“, s mladom Šveđankom Gretom Tunberg na čelu, bio je na vrhuncu popularnosti. Banašek smatra da se stari buntovnički duh Zelenih lako oživljava kada se mnogi Zeleni osete povezanim sa pokretom.

„Sadašnju generaciju karakteriše i nezadovoljstvo situacijom, i nemoć koju mnogi mladi ljudi osećaju pred klimatskom krizom. Mnogi nemaju strpljenja za sporo delovanje“, kaže Banašek.

Tritin: „Mladi Zeleni doživljavaju stranku kao priznatu snagu“

Jedan od prvih Zelenih je Jirgen Tritin (69). On je bio prvi ministar za životnu sredinu Zelenih u periodu od 1998. do 2005. godine. I danas je član Bundestaga, i za DW o mladim Zelenima kaže:

„Ovo je generacija koja nije odrasla u borbi, oni nisu bili autsajderi sistema. Rođeni su u svetu u kojem se Zeleni smatraju priznatom društvenom i političkom snagom. Ali i oni sada uče da svetom ne vlada razum, već interesi.“

U tome se verovatno slažu i mladi i stariji Zeleni.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.