Odlikovanje za Merkel: Rano je za procene

Predsednik Frank-Valter Štajnmajer ovog ponedeljka (17. april) bivšoj kancelarki Angeli Merkel uručuje najviše državno odlikovanje. 

Predsednik, čija je funkcija u Nemačkoj protokolarna, može da dodeli nagrade i odlikovanja „pojedincima koji su pružili najviše doprinose naciji“. Najistaknutiji je Orden za zasluge, koji se od 1951. „dodeljuje Nemcima, kao i strancima za dostignuća na političkom, ekonomskom, društvenom ili intelektualnom planu“. 

Dok je više od 260.000 ljudi dobilo neku vrstu ordena za zasluge, Merkelova će, kako se navodi iz predsedničkog ureda, biti tek treća koja će dobiti najviši orden koji se dodeljuje nemačkim građanima: „Großkreuz“ ili „Veliki krst“. Orden najvišeg stepena rezervisan je za strane zvaničnike i najviše nemačkog predsednika. 

Šarm troje kancelara 

Prethodna dvojica dobitnika priznanja takođe su bili kancelari i pripadali su istoj konzervativnoj stranci kao i Merkel, Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU).

Konrad Adenauer, prvi lider zemlje nakon Adolfa Hitlera, odlikovan je Velikim krstom 1954. godine. Helmut Kol, koji je doprineo ponovnom ujedinjenju Nemačke i dao zeleno svetlo da evro zameni nemačku marku, odlikovan je 1998. godine. 

Adenauer i Kol su bili na čelu zemlje u važnim periodima nemačke posleratne istorije. Bez obzira na političke stavove ili posledice njihovih odluka, oni su, kako za DW ocenjuje Albreht fon Luke, komentator časopisa „Sveske za nemačku i međunarodnu politiku“, bili primorani da donose „smele“ političke odluke. 

Fon Luke smatra da se Merkelova nije uzdigla do tog nivoa liderstva. Vreme tokom kojeg je bila na vlasti fon Luke naziva „erom šesnaest izgubljenih godina“. 

„Tek počinjemo da shvatamo koliko je problematično nasleđe Angele Merkel“, kaže on. „Sada dati takvu nagradu Angeli Merkel je potpuno preuranjeno i to nije prava nagrada. Još uvek nije jasno šta su njene zasluge, a šta neuspesi.“ 

Kontroverzno kancelarkino nasleđe

Klimatska kriza, koja se sve više zaoštrava i ruski rat protiv Ukrajine, koji je počeo ubrzo nakon što je Merkel napustila funkciju krajem 2021, umanjili su široku podršku koju je imala u zemlji i inostranstvu dok je bila na vlasti. 

Pod Merkelovom, koju su zvali „klimatska kancelarka“, Nemačka nije ostvarila ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kritičari smatraju da je Merkel bila previše blaga prema Rusiji, dok se sve veća energetska zavisnost Nemačke od Rusije tokom njenog mandata tumači kao greška. 

U jednom od retkih prošlogodišnjih javnih nastupa, Merkel je osudila rusku agresiju u Ukrajini, ali je branila svoje diplomatske napore. „Zbog toga se neću izviniti“, rekla je publici u Berlinu.  

Oni koji je podržavaju napominju da se njena politika prema Rusiji nije mnogo razlikovala od politike drugih kancelara, bez obzira kojoj su stranci pripadali. Kada je reč o ekonomiji, energetici i kulturi, Nemačka je dugo bila bliža Rusiji nego mnogim evropskim saveznicima. 

Godine kada je bila kancelarka neki vide kao izgubljenu priliku, dok joj drugi pripisuju zasluge jer je tokom perioda ogromnih preokreta branila status kvo. 

Nerado u centru pažnje 

„Uspela je da održi EU na okupu i da je ojača u burnim vremenima“, kaže za DW Lukas Šram, politikolog sa minhenskog Univerziteta „Ludvig-Maksimilijan“. 

Bankarska, dužnička i izbeglička kriza pred njenim očima su pogodile Evropsku uniju. Velika Britanija je napustila uniju, dok su Sjedinjene Države pod predsednikom Donaldom Trampom bile otvoreno neprijateljske prema njoj. 

„Aktuelni šefovi država i vlada nedavno su rekli da Merkelova nedostaje na samitima Evropskog saveta zbog njenog autoriteta“, dodaje Šram. 

Debata o nasleđu Angele Merkel nije ni blizu kraja i na nju će uticati događaji koji tek predstoje.

Opravdana ili preuranjena, odluka da joj se dodeli Orden za zasluge vraća penzionisanu kancelarku u centar pažnje. To je pokušavala da izbegne dok je bila na funkciji, ali i otkako se vratila privatnom životu. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.