Nato ne smanjuje broj vojnika na Kosovu

Na sastanku Nato u Briselu šef nemačke diplomatije Gido Vestervele ponovo je osudio napade Srba na severu Kosova na vojnike Kfora krajem novembra. Pri tom su bili povređeni i nemački vojnici.

„Ne možemo tolerisati političko podržavanje ovih napada, od strane bilo koga. Zato očekujemo da ti napadi prestanu i da se više ne ponove, kao i da svi političari regiona učine sve da se tako nešto više ne ponovi. Kada naši vojnici budu napadnuti, i mi ćemo tada napasti. To se ne može tolerisati“, rekao je Vestervele.

Vojnici su napadnuti dok su uklanjali barikade na severu Kosova. Nato zahteva da one budu uklonjene. Negde se to već i desilo. Generalni sekretar Nato Anders Fog Rasmusen pozdravio je najnoviji srpsko-kosovski konsenzus o budućem zajedničkom upravljanju prelazima. S obzirom na nasilje, snage Kfora neće biti u februaru prepolovljene, kako je prvobitno bilo planirano, već će ostati na trenutnom nivou od 6.000 vojnika.

Većina za kandidaturu Srbije, Nemačka još protiv

Uprkos svim problemima, Rasmusen još uvek podržava izglede u približavanju celokupnog zapadnog Balkana zapadnim strukturama: „Mi se čvrsto držimo evro-atlantske integracije svih zemalja regiona. Ali to zahteva dalje demokratske reforme, koje moraju biti realizovane.“

Rasmusen može da govori samo u ime Alijanse, ali on je Ali indirektno preporučio Evropskoj uniji da Srbiji dodeli status kandidata. Odluka o tome biće doneta u petak (9.12) na samitu šefova država i vlada EU.

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn bio je još jasniji. On veruje da je status kandidat u interesu ne samo Srbije, već i EU i Nato: „Ne verujem da ovde čovek ima drugog izbora. Čovek ne može da želi da nacionalističke tendencije zavladaju u Srbiji i da konflikt sa Kosovom postane još jači.“

Ipak, pre svih su Nemci ljuti. Nemačka kancelarka Angela Merkel je posle incidenta sa vojnicima Kfora rekla da Srbija još uvek nije dovoljno zrela da vodi pregovore o kandidaturi sa Evropskom unijom.

Antiraketni štit i Avganistan

U sredu (7.12.) je u Briselu bilo reči pre svega o Avganistanu. Do 2014. bi vojna misija Alijanse trebalo da bude okončana, ali to ne znači da će Nato do tada potpuno nestati iz te zemlje. Generalni sekretar Anders Fog Rasmusen podsetio je u Briselu na odluke Bonske konferencije o Avganistanu od ponedeljka.

„Početkom nedelje međunarodna zajednica predstavila je plan svog dugoročnog angažovanja u Avganistanu. Nato će i nadalje pružati puni doprinos. Razmislićemo kakvu podršku, kao deo našeg dugoročnog partnerstva sa Avganistanom, možemo da pružimo posle 2014“, rekao je Rasmusen.

Poslednjih dana bilo je sukoba sa Rusijom zbog planiranog antiraketnog štita u Evropi. Rusi tvrde da se osećaju ugroženim i zato hoće da, kao protivmeru, postave rakete u Kalinjingradu, enklavi na zapadu zemlje. Rasmusen je to označio kao „traćenje novca“. Nato tvrdi da antiraketni štit nije usmeren protiv Rusije i da neće dozvoliti da mu Moskva bilo šta zabranjuje. Ali vojni savez zavisi od Rusije, na primer kao rute za snabdevanje njihove misije u Avganistanu. Da li bi moglo doći do trampe? Ministar spoljnih poslova Norveške Jonas Gar Store odbija tu mogućnost:

„Ne treba povezivati stvari koje nemaju veze jedna s drugom. U interesu Rusije i Nato jeste da se nastavi međunarodna operacija u Avganistanu i pripremi primopredaja (odgovornosti za bezbednost od Nato u ruke Avganistanaca). I to smo jasno rekli u Bonu.“

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković