Srbija u začaranom krugu kosovskog mita?

Život u Srbiji prečesto liči na loše ponavljanje beskonačnosti i uvek istih političkih grešaka o čemu svedoči i najnovija drama oko toga da li će Srbija dobiti status kandidata za Evropsku uniju, ili pak, zbog nesaradnje s Kosovom, neće.

Mit o Kosovu i dalje je očigledno veoma živ, iako, kao i svaki mit, nema dodira sa realnošću. I sada se, umesto suočavanja sa stvarnošću, ponovo durimo na celi svet, abolirajući sebe od svake krivice.

Goran Ješić, gradonačelnik Inđije i funkcioner Demokratske stranke, kaže da danas imamo situaciju gde nismo hteli da se suočimo sa faktima i sa onim što se dešava. „Nismo hteli jasno ljudima da kažemo kako stvari stoje. O podeli Kosova smo mogli da razgovaramo u Rambujeu, a ne 12 godina posle. Zbog neiskrenosti prema građanima Srbije, danas smo došli u situaciju da imamo problem, pre svega za razvoj Srbije i za uopšte opstanak Srbije u evropskom društvu naroda“, kaže Ješić.

Novinar Dimitrije Boarov kaže da se u odnosu prema Kosovu vidi da se u shvatanju politike u Srbiji nismo previše pomakli otkako je srušen Milošević. „Problem je u tome što i vlast posle 2000. godine nisu sačinjavale one političke snage koje su raskrstile sa onom takozvanom nacionalnom politikom do 2000. godine. Tradicionalno shvatanje države i uloge nacija u državi i dalje ostaje centralna tačka gotovo svih ideoloških programa u Srbiji“, smatra Boarov.

Zagledani u rejtinge

Sociolog Aleksej Kišjuhas takođe se slaže da se kroz današnju kosovsku politiku Srbije jasno vidi da postmiloševićevske vlasti nisu imale snage da preseku „gordijev čvor“ koji im je u nasleđe ostavio taj režim. „Ta vrsta diskontinuiteta se nije dogodila i onda nije neobično to što imamo iste priče, iste teme, iste balvane, istu estetiku i sve što ide zajedno sa tim. Političke elite nemaju hrabrosti da to urade, zagledani u rejtinge i u slične stvari, doživljavajući politiku kao prodaju samih sebe“, navodi Kišjuhas.

Dimitrije Boarov smatra da je Srbija mogla nakon 2000. godine da vodi drugačiju politiku prema Kosovu. „Nije se blagovremeno krenulo u jedan drugi politički projekat koji bi podrazumevao da se na jedan ozbiljan način institucionalizuje zaštita Srba na Kosovu, A to je moguće samo nekom vrstom autonomije: ili personalne, ili teritorijalne, ili i jedne i druge“, ocenjuje Boarov.

Sada s nestrpljenjem očekujemo petak 9. decembar i konačnu odluku da li će Srbija postati kandidat za Evropsku uniju ili će se, po ko zna koji put u novijoj istoriji, vratiti nekoliko koraka u ružnu prošlost.

Autor: Dinko Gruhonjić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković