Makronova turneja protiv dampinga
24. avgust 2017.
Predsednik Francuske Emanuel Makron u sredu uveče sastao se sa austrijskim premijerom Kristijanom Kernom kojem je čestitao na tome što nije podlegao populizmu „uprkos teretu izbegličke navale u Austriju kao ni kod evropskih tema“.
No daleko je zanimljivije što su se u Salcburgu dvojici državnika pridružili i premijeri Češke i Slovačke, Bohuslav Sobotka i Robert Fico. Njihove dve zemlje su, uz Poljsku i Mađarsku, deo takozvane Višegradske grupe koja je trn u oku i Briselu i Parizu jer blokira preraspodelu izbeglica na sve zemlje EU, ali i niz drugih rešenja. Makron je najavio da će insistirati na tome da evropske firme moraju da plaćaju radnike po tarifi koja važi u zemlji u kojoj zapravo rade.
Trenutno stotine hiljada građevinskih radnika ili šofera iz istočnih zemalja EU rade na Zapadu po cenama rada iz svoje domovine, što u Francuskoj i Nemačkoj vide kao damping. Stopa nezaposlenosti u Francuskoj je protekle jeseni pala na 9,6 odsto, a to i dalje nije rezultat za ponos. Pala je i popularnost Emanuela Makrona, pre svega zbog opsežnih reformi tržišta rada koje namerava da preduzme. On dobro zna da će francuske radnike makar malo odobrovoljiti ukoliko isposluje da im jeftiniji radnici iz istočne Evrope ne otimaju posao kod kuće.
„Borimo se protiv zloupotreba u sektoru gostujućih radnika i moramo da iznova definišemo pravila u našoj zemlji kako bismo okončali takvu nelojalnu konkurenciju“, obećao je francuski predsednik još u kampanji.
Zaobilaženje Varšave
Makron u tome pokušava da pridobije podršku Praga i Bratislave, ali je jasno i na koga ne računa: na agendi njegovog putovanja ka jugoistoku Evrope nema Varšave i Budimpešte. U zvaničnom saopštenju Jelisejske palate pred put šturo je stajalo da predsednik održava kontakt sa onim istočnoevropskim državama koje „imaju volje za EU i njeno produbljivanje“.
U takve Makron očito ubraja Rumune i Bugare, čije će prestonice posetiti u četvrtak i petak. Glatko svakako neće biti jer i Rumunija i Bugarska profitiraju slanjem radnika u bogatije zemlje EU. Ukupno deset zemalja EU se prošle godine požalilo Evropskoj komisiji, tvrdeći da bi izjednačavanje plata domaćih radnika i onih koji dolaze sa strane samo kako bi obavili određeni posao značilo protekcionizam.
Za Emanuela Makrona bi ova tema mogla da postane test. Ubrzo će saznati u kojoj meri će mu lideri ostalih zapadnoevropskih zemalja priskočiti upomoć. Saznaće i koliko je pametno što je preskočio Varšavu, najvećeg protivnika po ovom pitanju i najvećeg izvoznika radne snage. Oko pola miliona Poljaka po poljskim tarifama radi za firme koje obavljaju poslove u inostranstvu.