Izbeglice iz kalifata

Bila je to fotografija koja je potresla svet: dečak-izbeglica Alan na plaži u Bodrumu. Njegova crvena majica malo je zadignuta, cipelice pune vode... Na prvi pogled izgleda kao da spava. Ali njegovo lice je u vodi. Dečak je mrtav.

Ta fotografija je u poslednjih nekoliko nedelja hiljadama puta objavljena u različitim novinama širom sveta i konstantno kruži po društvenim mrežama na internetu. Tako je sudbina trogodišnjaka koji se utopio u Sredozemnom moru bežeći ka Grčkoj, opisala čitavu dramatiku izbegličke katastrofe.

Propagandne novine „Islamske države“

Čak je i „Dabik“, propagandne novine terorističke organizacije „Islamska država“ na engleskom, objavio fotografiju u svom internet-izdanju. Ali ne da bi skrenuli pažnju na očajnu izbegličku situaciju zbog koje je pred terorom pobegla i Alanova porodica.

Teroristi je koriste za svoj sopstveni cilj: kao upozorenje da se ne beži iz kalifata. Alanova porodica potiče iz kurdskog grada Kobane koji su 2014. osvojili teroristi. Alanovi roditelji su sa oba sina pobegli u Tursku, a odatle su se krijumčarskim brodom uputili ka Evropi. Ali brod se prevrnuo.

Od čitave porodice preživeo je samo otac. „Opasnost ako se napusti islamska teritorija“ – pod tim naslovom je „Dabik“ objavio fotografiju utopljenog dečaka. Autor teksta pokušao je da, uz pomoć citata muslimanskih autoriteta, dokaže kako pravi muslimani samoproglašenoj „Islamskoj državi“ ne bi smeli da okreću leđa. U tekstu se takođe opisuje šta one koji to urade očekuje na Zapadu: droga, alkohol, odvraćanje od islama... Izbeglice iz Sirije i Libije, tvrdi autor, prvenstveno stavljaju na kocku život svoje dece.

Međutim, taj članak u „Dabiku“, predstavlja i priznanje da ljudi odlaze iz „Islamske države“. To je fenomen koji u „Islamskoj državi“ nije bio predviđen jer, na kraju krajeva, njeni pripadnici je vide kao mesto koje privlači muslimane iz čitavog sveta, a ne kao mesto iz kojeg bi trebalo što pre pobeći, pa nek košta šta košta.

„Interesantno je to da beži samo u jednom smeru“, ukazuje Jirgen Todenhefer. Autor bestselera Inside IS – 10 dana u IS i nekadašnji poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Bundestagu, prošle godine boravio je deset dana na teritoriji IS i o tome napisao knjigu. „Niko u Siriji ne beži sa teritorije koju kontroliše Asad u kalifat, već obrnuto: iz kalifata se beži u oblasti pod kontrolom Asadovog režima“, kaže Todenhefer.

Upravo to je za ekstremiste pogrešan smer. Pošto je kalifat ponovo oživljen, stoji u članku na dve strane u listu „Dabik'“ muslimani bi trebalo da beže samo u „Islamsku države“, a nikako iz kalifata na teritorije pod kontrolom alavita, šiita, Radničke partije Kurdistana (PKK) ili nedajbože u Evropu ili SAD. „Napustiti svojevoljno islamsku teritoriju je opasan i veliki greh“, napisao je autor teksta čije se ime ne navodi.

Problem legitimiteta ekstremista

Ne zna se koliko je tačno ljudi do sada napustilo region pod kontrolom IS. Prema podacima UNHCR-a, samo unutar Sirije u izbeglištvu je osam miliona ljudi, a četiri miliona Sirijaca izbeglo je u susedne zemlje.

„Činjenica da postoje oni koji ne beže samo u regione pod kontrolom režima, već žele i dalje u inostranstvo, za IS je ogromna katastrofa“, kaže Jirgen Todenhefer. „IS sebe vidi kao centar sveta, mesto koje privlači ljude – a onda milioni ljudi odatle beže…“

Todenhefer u tome vidi „problem legitimiteta“ IS, i to ne samo u Siriji, već i u Iraku. U gradu Mosulu na severu Iraka, koji su islamisti osvojili u junu prošle godine, ranije je živelo više od dva miliona ljudi, dok je danas njihov broj znatno manji. Stotine hiljada njih je, navodno, napustilo grad –i to ne samo verske manjine poput hrišćana koje IS progoni, već i suniti.

„U osnovi je to za IS blamaža“, kaže Todenhefer. Ipak, to nije nateralo ekstremiste da promene taktiku. U članku u listu „Dabik“, autor se čak nijednom ne pita zašto muslimani svojom voljom napuštaju kalifat. Možda zbog toga što je teror ekstremista suviše očigledan? U svakom slučaju, očigledno je da „Islamska država izbeglice iz svog kalifata ne može da ignoriše čak ni u svom listu na engleskom jeziku. Izgleda da ih je ipak – suviše.