Iraku je dosta svih stranaca
21. maj 2018.
U Iraku oko 60 odsto stanovništva čine šitski muslimani, a nešto preko 30 odsto su suniti – kao što je to bio Sadam Husein. To je bila vera tek vojno poražene takozvane „Islamske države". No na izborima održanim prošle nedelje i čiji su rezultati objavljeni krajem nedelje, tri najveće stranke u iračkom parlamentu su stranke šitskih muslimana, glavne vere susednog Irana. Najveći broj glasova je osvojila stranka šitskog propovednika Muktade al Sadra.
Međutim, upravo Teheran nije zadovoljan ovim ishodom. Uoči izbora je u Irak stigao visoki gost iz Irana, general iranske Revolucionarne garde Kasim Solejmani koji je hteo da se uveri da će u Iraku opet doći vlada naklonjena Iranu. Ali, al Sadr nema nameru da sluša Teheran, bez obzira na versku povezanost. On se zalaže za nezavisni Irak, politički, ekonomski i ideološki - mada je prisiljen da stvara koaliciju možda i sa Savezom Badr Nuri al Malkija i Hadija al Amirija koji poslušno slušaju želje Irana. On više želi tehnokratsku vladu koja bi Irak konačno vodila u nekakav napredak. Jedino što al Sadra veže sa Savezom Badr jeste njihova zajednička želja da se reše i Amerikanaca.
„Postati nevidljivi i - ostati"
A to baš nije po volji Vašingtonu. Tek kad bili objavljeni prvi rezultati izbora i pobeda al Sadra, u Irak je stigao i američki izaslanik Bret MekGurk. Njegov zadatak je bio da ispita kakav će biti uticaj Vašingtona biti u Iraku posle ovih izbora. Zapravo, njegov glavni sagovornik je bio Masud Barzani, vođa iračkih Kurda koji su se pokazali kao najverniji saveznici SAD - i sada protiv „IS-a", baš kao i protiv Sadama Huseina.
Reakcije Vašingtona su zasad suzdržane: „Da li je to kraj američkog prisustva u Iraku?", retorički se pitao američki diplomata Robert Ford i odmah odgovorio kako je „još prerano to reći." On Vašingtonu savetuje da ne zapadne u paniku, i da malo manje bude prisutan u javnosti u Iraku. „Tu je pre svega reč o tome kako izgleda. Treba minimirati svoju ulogu i istovremeno održati uticaj Amerikanaca u Iraku. To je umetnost koju sad treba da pokaže Trampova vlada", misli Ford.
Teška greška i šita i Kurda
Upravo to žele mnogi građani Iraka, bez obzira na veru. „Bila je velika greška šitskih muslimana što su tražili pomoć iranskog generala Kasima Solejmanija, a isto tako je velika greška Kurda što su pozvali američkog diplomatu Berta MekGurka", piše liberalni irački dnevnik Al Mada. Prisustvo i jednog i drugog je uvreda za stanovnike Iraka. „Iračani su izabrali vladu nacionalnog jedinstva koja ne sme nastaviti slabu i korumpiranu politiku prethodnih vlada na čiju su politiku umnogome uticali i Iranci i Amerikanci." Tome mora doći kraj, misli ovaj list.
Mada je teško reći šta je Trump hteo da postigne okončanjem sporazuma sa Iranom, upravo je Irak mesto gde su SAD i Iran silom prilika postali saveznici u zajedničkoj borbi protiv „Islamske države". Ali, imali su različite saveznike: Amerikanci su se pouzdali u Kurde, a Iran u šitske milicije u Iraku koje su pomagale i službenoj iračkoj vojsci u oslobađanju Mosula.
Ali, baš su to dve zemlje od samog početka i zaslužne za haos i versku netrpeljivost koja još uvek vlada u Iraku. Nije sporno da je Sadam Husein bio tiranin, ali kad su SAD 2003. krenule u osvajanje Iraka na temelju čiste laži o iračkom oružju za masovno uništavanje, nisu razmišljale o političkom rešenju koje bi bilo primereno toj raznolikoj državi. Sasvim suprotno: brojčana prevlast šita je i navela mnoge sunite i iskusne oficire armije Sadama Huseina u ruke „IS-a".
Irak kao „kolateralna šteta" sukoba Amerike i Irana
Sa druge strane, Iran ne ostaje samo kod „moralne" podrške šitskim muslimanima Iraka. On im pomaže vojno, baš kao i ideološki. Teror šitskih milicija nad lokalnim stanovništvom je praktično počeo čim su stigli američki tenkovi, u Bagdadu i u drugim delovima Iraka, a šitska vera iračkog državnog vrha izaziva nepoverenje iračkih sunita.
Trampovom suspenzijom sporazuma sa Irakom je u Iraku postalo sve još komplikovanije i nepreglednije. Nekakva vojna opcija SAD protiv Irana o kojoj se može čuti i od nekih Trampovih saradnika bi neminovno i u Iraku opet izazvala otvoren vojni sukob. Ali i retorika šitskih stranaka u Iraku protiv Amerike je postala sve glasnija, tako da će opet ispasti da se sukob između Teherana i Vašingtona vodi preko leđa običnih građana treće zemlje - Iraka.
Izborna pobeda al Sadra zapravo svedoči da je Iračanima dosta sukoba i ratova: „Ljudi su već umorni od svih tih verskih i nacionalnih sukoba između sunita i šita, Kurda i Arapa", kaže nam Tim Pečulat koji vodi kancelariju fondacije Friedrih Ebert u Amanu. „Žele nešto novo, žele zajedničku nacionalnu državu." I što je najvažnije, hoće svoju državu u kojoj neće stranci voditi glavnu reč, bili to Amerikanci, Iranci ili neko treći.