Deca ne uče brže od odraslih

Sudbina Francuske zavisi od obrazovnog sistema, mišljenje je predsednika Emanuela Makrona. Stoga od septembra predškolsko obrazovanje postaje obavezno za svu decu. Umesto šestogodišnje dece, kako je to ranije bilo, francuski mališani će početi da uče od svoje treće godine. Predškolsko obrazovanje je u Francuskoj popularno i posećuje ga 97 odsto dece iako nije zakonski obavezno. Pošto se predsednik Makron boji da su preostala tri procenta uglavnom deca iz ugroženih porodica, predškolska ustanova postaje obavezna, a od septembra su i školski obroci besplatni.

 - pročitajte još: „Na početku je bilo i rukama i nogama“

Možda je rano obavezno obrazovanje prednost za Francusku, ali da li je dobro za decu? Koliko su učenje i školska struktura dobri za decu od tri godine?

DW: Gospođo Rolet, da li je tačno da mala deca uče brže od odraslih?

Brigite Rolet: Ne, to je apsolutna besmislica. Ona čak znatno sporije uče. Njihovi mozgovi su još u razvoju i nisu uređeni kao kod odraslih. Posebno kod trogodišnjaka te veoma bitne povezanosti između različitih delova mozga nisu u potpunosti razvijene. Na primer, razlikovanje desne i leve strane je proces koji traje neko vreme i treba ga izgraditi.

DW: Da li se to odnosi i na učenje jezika?

Rolet: Da, to se odnosi i na jezike. U mozgu postoje dva centra za jezike između kojih se stabilna povezanost uspostavlja tek tokom određenog vremena. Jedino što mala deca uče bolje i brže je tačan izgovor. Kada deca uče jezik, često zvuče kao neko ko govori maternji jezik. Za odrasle je, međutim, to teže.

DW: Dakle, glasine su da se u starosti više ne uči?

Rolet: Da, ta tvrdnja je odavno zastarela! Da li ste ikada čuli za studiju sprovedenu među taksistima u Londonu? Engleski neurolozi su posmatrali kako se mozak taksista menja tokom prve četiri godine provedene na tom poslu. To je bilo 2011. godine, kada navigacioni sistemi još nisu bili tako rasprostranjeni. Tada je ustanovljeno da je njihovo područje za orijentaciju u mozgu nakon te četiri godine bilo znatno veće nego kod ostatka stanovništva.

 - pročitajte još: „Populaciona politika“ na nemački način

DW: Znači, važan je samo pravilan trening?

Rolet: Kapacitet je tu i radi se samo o tome kako ga iskoristiti. Dnevni navigacioni trening na ulicama Londona doveo je do promene u strukturi mozga taksista. To je bila prekretnica u proučavanju razvoja mozga. Studija je pokazala da odrasli još mogu da uče. Dakle, roditelje ne treba da brine da će njihova deca biti u nepovoljnoj situaciji ako sa šest godina krenu u predškolsko. Ja bih čak rekla da to može da bude od veće koristi. Ako se prerano počne sa učenjem i strukturiranjem moglo bi da se desi da deca brzo izgube motivaciju i da ih to preoptereti.

DW: Da li boravak u vrtiću ima smisla?

Rolet: Izuzetno je koristan jer deca u vrtiću takođe stiču socijalne i kooperativne veštine. I nemojte pogrešno da me shvatite – divno je uvođenje u kasnije procese čitanja, pisanja i računanja kroz zabavu. Važno je samo da se sve to prilagodi deci i njihovim individualnim potrebama. Postoje deca koja u uzrastu od tri godine mogu da zbrajaju i oduzimaju, a druga moraju da nauče da razlikuju više i manje. Svakom detetu treba da se pristupi u skladu sa njegovim mogućnostima.

*Profesorka emerita Brigite Rolet, 1934, radi na Institutu za razvojnu psihologiju i pedagošku psihologiju Univerziteta u Beču.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android