Za razliku od Velike Britanije, francuski demoskopi su dobro predvideli trend. Novi predsednik Emanuel Makron je na putu da dobije jasnu, možda i veoma ubedljivu većinu u parlamentu. Njegov uspeh prevazilazi sva očekivanja i do sada je neviđen. Nikada se u nekoj zapadnoj demokratiji nije desilo da jedan čovek i njegova maltene privatna partija tako bombastično pobeđuju.
Francuzi su pre ovih izbora imali svega četiri sedmice da posmatraju šta radi njihov mladi predsednik. On je pokazao siguran instinkt i snalažljivost kao da ima decenijsko iskustvo. Gotovo je neverovatno da ovaj politički novajlija deluje tako suvereno i pobednički nakon rukovanja sa američkim predsednikom Donaldom Trampom ili susreta sa šefom Kremlja Vladimirom Putinom.
Makronov odgovor na Tviteru – a gde bi drugde? – na vest da se američki predsednik povlači iz Pariskog sporazuma o klimi odlično je pogodio žicu društvenih mreža: Make our planet great again je naravno Makronova varijacija Trampovog predizbornog slogana i te noći najpopularniji tvit na svetu. Treba zavideti Makronu na timu ljudi koji se za njega bavi društvenim mrežama.
Francuzi su dakle ovih sedmica pomno pratili i svidelo im se ono što su videli. Nakon uspešnih nastupa predsednika na međunarodnoj pozornici izbila je prava Makronmanija. Berze mu veruju jednako koliko i nemačka kancelarka a sada mu narod avansno daje ogromno poverenje.
Nakon ruža kojim je obasut – jer ispunjava želju Francuza za sjajem i značajem posle mizernih godina pod Fransoa Olandom – Makron sada mora da krene i po trnju. Potrebni su mu brzi uspesi, pre svega da razmrda tržište rada. Potrebna mu je i pomoć nemačke vlade kako bi malo olabavio okove pritegnute pravilima evrozone.
Jer Makron je naumio ni manje ni više nego da potpuno reformiše okoštale francuske strukture: poreze, obrazovanje, javnu upravu, pravosuđe, stanje u kojem su predgrađa – predsednik ima desetine gradilišta pred sobom. Tu mora da pokaže više od šarma i brzog mozga, mora da ima dobru kondiciju, sprovede naumljeno do kraja i ne preza od levičarskih sindikata.
Politička svakodnevica u Parizu će narednih godina biti manje slavna, a često će biti oštra i prljava. Makron će u drugoj rundi parlamentarnih izbora sledeće sedmice ostvariti ubedljivu pobedu – a tada bitka tek počinje.
Tradicionalne partije padaju kao pokošene travke, i levo i desno. Socijalistima će od parlamentarne većine verovatno preteći tek nekoliko poslaničkih mesta – to se zove apokalipsa. Marin Lepen i Nacionalni front suočili su se sa realnošću: nakon uzleta na predsedničkim izborima oni verovatno u parlamentu neće imati dovoljno poslanika ni za poslaničku grupu. Par njih će jedino moći da dobacuju iz poslednjih klupa.
Ekstremna levica će verovatno biti na jednako malom broju mandata koji oduvek ima. Kao najveći gubitnici bi mogli da izađu konzervativni republikanci iako su osvojili preko dvadeset odsto glasova. Jer on su još pre četiri sedmice sanjali o parlamentarnoj većini kojom bi zauzdali predsednika i primorali ga na kohabitaciju. Sada su tek najveća opoziciona partija. Pašće u duboku krizu identiteta.
Ova revolucija na političkoj sceni Francuske je zapanjujuća i nekako osvežavajuća: pojaviće se gomila novih mladih lica, mnogo žena, ljudi iz privrede i civilnog društva.
Francuska ima poriv da svakih stotinu godina izvede manji ili veći revolucionarni prevrat. Taj je običaj sa jedna strane oslobađajuć, sa druge krije opasnosti. Emanuel Makron mora čvrsto da ostane na zemlji, da sluša, naporno radi i ne opija se uspehom. Dobio je ogromno poverenje na veresiju i tek treba da pokaže šta može. Opozicija je slabašna i ne može da mu se suprotstavi. Pokazaće će koliko je mladi predsednik zaista zreo i pametan.