Makronov treći krug

U Francuskoj se za parlamentarne izbore u narodu kaže i la troisième tour – treći krug (predsedničkih izbora). Jer od sastava novog parlamenta zavisi koliku će moć imati francuski predsednik, hoće li računati s podrškom u Narodnoj skupštini ili ne. Za Emanuela Makrona to znači, ni manje ni više, da li će sprovesti svoj opsežni paket reformskih mera ili ne.

„On je tokom predizborne kampanje vrbovao birače s vrlo ambicioznim reformskim programom: porez, tržište rada, Evropa. Ako sve to želi sprovede, onda je za njega većina u Narodnoj skupštini od presudnog značaja“, kaže politikolog Nikola Tenzije.

Donji dom parlamenta koji se na ovim izborima bira glavni je zakonodavni organ u Francuskoj i bira se u 577 izbornih okruga u dva kruga. Ako nijedan od kandidata ne osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu, ide se u drugi krug 18. juna. Kandidat koji u tom krugu dobije najviše glasova postaje poslanik.

Stranke sa sličnim političkim usmerenjima po pravilu se pre drugog kruga dogovore oko zajedničkih kandidata. Problem je, ukazuje Tenzije, što na taj način male ili radikalnije stranke nemaju šanse da se izbore za poziciju. „Već s 30 odsto glasova se može imati većina u parlamentu. Ovaj sistem nekima može izgledati nedovoljno demokratski, ali on garantuje stabilnost.“

A ta stabilnost je do sada značila da su dve najveće stranke, socijalisti i republikanci, uglavnom među sobom delile 577 poslaničkih mesta. Trenutno socijalisti imaju 283 mesta, a republikanci, kao druga najjača stranka, 199 mandata. Na ostalih 95 mesta sede nezavisni kandidati i predstavnici manjih stranačkih koalicija. Desničarski Nacionalni front Marin Lepen ima tek dva mandata.

Ubedljivo kao De Gol?

Predsednik Emanuel Makron se postarao da stare izvesnosti političke scene više ne važe. Već je na predsedničkim izborima pridobio veliki broj birača suprotstavljajući se političkom establišmentu. Njegova stranka Republika u pokretu (LREM) navodno nudi radikalni raskid sa starim sistemom. Sve je krenulo s pokretom osnovanim u aprilu 2016. Danas, nešto više od godinu dana kasnije, novoosnovana stranka ima više od 300.000 članova – i taj broj stalno raste.

Više od 520 kandidata, jednako mnogo žena i muškaraca, idu za LREM u trku za poslanička mesta u Parlamentu. Oni su izabrani između 19.000 interesenata. Polovina njih nema nikakvih političkih iskustava. Politikolog Tenzije u tome vidi više prednosti nego mana. Iskusni političari su na neki način cinični, kaže on. Parlamentu trebaju poslanici s novim svežim pogledom na stvari.

Bes Francuza na profesionalne političare je velik i ankete prognoziraju fantastičan rezultat LREM-u. Prema ispitivanja javnog mnjenja, Makronova bi mogla da osvoji daleko više od neophodnih 289 mandata – čak i do 400. To bi bila najubedljivija pobeda neke stranke u Francuskoj nakon 1968. pod Šarlom de Golom. Kako god da prođu izbori u nedelju (11. jun), odluka pada tek 18. juna.

Miljenik nacije

Uspeh LREM-a zavisi u potpunosti od Emanela Makronu. Ovaj uglađeni intelektualac se u prvim sedmicama na funkciji profilisao kao barjaktar novog pokreta, pre svega zahvaljujući ubedljivim nastupima na međunarodnoj pozornici. Makron se inscenira kao politički teškaš. Jasne poruke ruskom kolegi Putinu i vešta podbadanja američkog kolege Trampa učinili su ga miljenikom međunarodnih medija. Njegova poruka Trampu „Make the planet great again“ je na Tviteru podeljena 240.000 puta.

Makron želi da bude predsednik svih Francuza i to nailazi na odjek. On shvata, kaže politikolog Tenzije, šta se u Francuskoj događa i ima dobru intuiciju. Jedan od njegovih najdražih izraza je en meme temps – istovremeno. „On želi da pokaže da možemo istovremeno biti socijalisti i liberalni. Možemo plivati sa strujom, ali se i protiv nje boriti. Možemo reformisati, ali ne moramo pri tom rasturiti zemlju.“

Ovakvim stavovima predsednik pridobija birače iz tabora velikih stranaka. I brojni socijalisti se priklanjanju njemu nakon što je njihov kandidat Benoa Amon osvojio samo 6,4 odsto glasova na predsedničkim izborima. A i deo republikanaca, siguran je Tenzije, staće iza Makrona nakon afera u koje se uplitao njihov predsednički kandidata Fransoa Fijon.

Kohabitacija malo verovatna

Ali ako ipak Republika u pokretu ne osvoji apsolutnu većinu Makrona će čekati kohabitacija. Za premijera bi morao da imenuje nekog van svog tabora. No Nikola Tenzije je siguran da do toga neće doći. Nakon višemesečne predizborne trke, napornih diskusija i svađa, Francuzi žele da njihovom zemljom konačno zavlada mir. „I zbog toga ih je toliko koji žele da daju šansu Makronu.“