Život u ruševinama
24. avgust 2017.
Nando Bonani hoda po ruševinama i krhotinama svog života kojeg već godinu dana više nema. „Ovde izgleda kao da je pala bomba. Ne, ni bomba ne bi prouzrokovala toliko štete kao zemljotres. Sve je uništeno“, kaže i pokazuje po restoranu u kojem još uvek stoje stolovi i stolice prekriveni prašinom i ruševinama. Na zidovima i na plafonu vidljive su duboke pukotine.
Do 3:36 časova 25. avgusta 2016. to je bio tipičan restoran u italijanskoj opštini Amatriče. A onda se dogodio zemljotres koji je odneo 299 života i opustošio čitava mesta. „Mog starog života više nema“, kaže Bonani. Desetine hiljada ljudi ostalo je bez krova nad glavom. Na žalost, taj potres jačine šest stepeni po Rihteru nije bio jedini u Amatričeu i okolini. Već godinu dana tlo neprestano podrhtava. To otežava uklanjanje ruševina, a u tim novim potresima srušeno je do kraja i ono malo kuća koje nisu mnogo stradale u prvom zemljotresu.
„Često zaplačem“
Ljudi su umorni od svega. Ipak, mnogi ne žele da se predaju. „Kuda da odem? Pa ja imam 64 godine“, kaže Bonani. Njegov restoran postoji već tri generacije. „Nekada sam ovde razgovarao sa gostima, sad nemam više šta da radim. Preko dana prilegnem, a često zaplačem.“
Nando Bonani zajedno sa suprugom danas stanuje pored svog restorana – u kamp-kućici veličine 20 kvadratnih metara. Pored njih žive i njegovo dvoje dece sa Nandovim unucima. „Unuci mi daju snagu da nastavim borbu.“ Nando napominje da je imao u stvari sreće, jer iz njegove porodice niko nije stradao. Komšije i poznanici još uvek oplakuju svoje mrtve. Bonani sada čeka da mu se na privremeno korišćenje dodeli bungalov veličine 40 kvadratnih metara. Ali postupak se oteže. O političarima nema dobro mišljenje. „Već godinu dana želim ponovo da otvorim restoran. Obećali su mi da će to u junu biti moguće, ali – ništa od toga.“
Bonanijev restoran je od centra Amatričea udaljen nekih 30 minuta vožnje. Njega retko posećuju novinari i političari. Sa druge strane, razrušen istorijski centar Amatričea uvek je na programu takvih poseta. Tako je tuda po ruševinama već hodao i britanski princ Čarls, a i papa Franja se molio ispred razrušenih kuća. A turista je toliko da su već svuda postavljeni natpisi „Zabranjeno snimati selfije“.
Sporo uklanjanje ruševina
Građevinski stručnjaci ističu da se obnova ne može izvesti od danas do sutra. Kada vidite ogromne ruševine, jasno vam je da su bar delomično u pravu. Problem je i to što tlo još uvek podrhtava. A sve se još i dodatno oteže zbog birokratije kojom Vlada želi da spreči korupciju. Sve bi trebalo da bude izgrađeno onako kako je bilo pre zemljotresa – „ako ne i lepše“, stalno ponavlja Serđo Piroci, predsednik opštine Amatriče. Ali i on priznaje: „Uklanjanje ruševina ide sporo“.
To mesto je nekada imalo oko 3.000 stanovnika, a danas ih je samo još par stotina. Neki su se već uselili u jednostavne kućice. Još uvek nije sigurno da će jednog dana moći da se vrate u svoje kuće. Ipak, načelnik regiona Lacio Nikola Zingareti podseća da napretka ima: uklonjeno je oko 100.000 tona ruševina, uređeno 30 sela s bungalovima za privremeni smeštaj, otvoren trgovački centar.
Na obodima istorijskog centra Amatričea već je nikla futuristička građevina koju su projektovale poznate arhitekte. U konstrukciji od drveta i stakla smešteni su i restorani koji su nekada radili u uništenom mestu. „To je moj antidepresiv“, kaže načelnik Piroci i pokazuje na otmenu građevinu koja je nikla zahvaljujući finansijskoj pomoći raznih firmi.
ajg/dpa