Žive veze američkih i nemačkih neonacista
15. avgust 2017.
DW: Na maršu ekstremnih desničara u Šarlotsvilu u Šarlotsvilu tokom vikenda nasilje je eskalirao. Da li se tu radi o organizovanom desničarskom nasilju?
Tomas Grumke: To je verovatno nova kombinacija poznatih ličnosti ekstremne desnice kao što su Dejvid Djuk koji je od sedamdesetih aktivan u Kju klus klanu i mlađih ljudi koji se osećaju pripadnicima pokreta „Alt Right“, dakle alternativne desnice. Ujedinjuje ih izražen rasizam. To su labava udruženja koja deluju pre svega na internetu, u nekoj vrsti paralelnog univerzuma. Neki se služe nacizmom, neki šire sirove teorije i ideje kao što je „kulturni marksizam“ (politički termin nove desnice u SAD koji opisuje navodnu zaveru levice, prim. aut). Dobar deo ekstremne desnice u SAD veoma je nasilan. Zato me eskalacija nasilja na demonstracijama nije posebno iznenadila.
Da li pod predsednikom Donald Trampom desni ekstremizam u SAD doživljava renesansu?
Ekstremna desnica se oseća veoma ohrabrenom otkako je Tramp izabran. Trampovo biračko telo delom dolazi iz miljea koji smatra da je nadmoć bele rase (White Supremacy) u opasnosti. Ti ljudi se protive progresivnom razvoju, kao što su priznavanje istopolnih brakova, drugačija uloga žene, migracije.
Kakve su veze između ekstremne desnice u SAD i neonacista u Nemačkoj?
Naravno, ideološki su uglavnom na istoj liniji. Ekstremni desničari u Sjedinjenim Državama i Nemačkoj protive se imigraciji i protiv su islama. Oni teže homogenom društvu i promovišu ideju nacionalne države. Baš preko interneta postoji živa razmena. Saradnja je uobičajena, oni na primer međusobno i posluju. Tipična muzička produkcija ekstremne desnice sada se snima u Skandinaviji, proizvodi u istočnoj Evropi, a potom prodaje u Nemačkoj. I pre nego što ovde u Nemačkoj dospe na listu zabranjenih pesama, simpatizeri u SAD već imaju muziku i preko interneta je ponovo stavljaju u opticaj u Nemačkoj.
Da li oni održavaju nekakve sastanke ili sve teče uglavnom preko interneta?
Još devedesetih je bilo čestih uzajamnih poseta. Na primer, sada pokojni vođa američkih neonacista Vilijam Pirs, često se kretao u krugovima nemačkog i govorio na skupovima te nemačke partije. Pirs se veoma zalagao za međunarodnu saradnju ekstremne desnice. Kada bi ga neko pitao za identitet, rekao bi: ja sam belac.
Kakva je sada saradnja?
Postoje veze između američkog pokreta „Alt-Right“ i ultra-desnog „Identitetskog pokreta“ u Evropi. Njih ujedinjuje uverenje o superiornosti bele rase. Pripadnici tog pokreta za sebe kažu da nisu nacisti i da im je glavni cilj da sačuvaju „beli identitet Evrope“. Ričard Spenser na primer jedan od najpoznatijih aktivista pokreta „Alt-Right“, ima veoma bliske kontakte sa „Identitetskim pokretom“ koji je naročito aktivan u Austriji, Italiji i Francuskoj.
Da li se neonacisti u SAD pozivaju na ideologiju nemačkih nacista?
Ako ništa drugo, oni koriste njihovu simboliku: Hitlerov pozdrav ili kukasti krst se u SAD koriste kao maksimalna provokacija – sa ključnom razlikom što to u SAD nije kažnjivo. Demonstranti koji su tokom protesta za vikend imali svastike na transparentima, bili bi u Nemačkoj uhapšeni.
Šta mislite, kako nemački neonacisti doživljavaju ovu eskalaciju desničarskog nasilja u Šarlotsvilu?
Neonacisti u Nemačkoj u svakom slučaju pažljivo prate ovaj novi nivo desničarskog nasilja u Sjedinjenim Američkim Državama. Naravno da se oni uzajamno inspirišu i motivišu. Ranije, u posleratnom periodu, jasno je da je prenos ideologije uvek išao iz Evrope ka SAD. Ali to se odavno promenilo, desničarske ideje i simboli se iz Sjedinjenih Američkih Država uvoze u Nemačku. Početkom devedesetih se u Nemačkoj širio takozvani „CD – Školsko dvorište“, kojim su neonacisti želeli da regrutuju mlade. Potom se taj CD širio i po SAD pod nazivom „Projekat školsko dvorište“. S druge strane, broj „14“, simbol američkih neonacista, prihvatili su i nemački desničarski ekstremisti. Takozvanih „Četrnaest reči“ odnose se na nešto kao zakletvu među belim neonacistima u SAD: „Moramo osigurati postojanje naših ljudi i budućnost za belu decu“ (We must secure the existence of our people and a future for White children). Takođe se može spekulisati da li je desničarske teroriste „Nacionalsocijalističkog podzemlja“ (NSU) možda motivisala ideja o tzv. „otporu bez vođe“ (leaderless resistance). Jedno je izgleda sigurno: između američkih i nemačkih neonacista postoje žive veze.
Tomas Grumke je profesor političkih nauka. Tema njegove disertacije bila je ekstremna desnica u Sjedinjenim Američkim Državama.