Žan-Luj Trentinjan - smrt je došla

Odavno je mrtav, govorio je Žan-Luj Trentinjan posle udaraca sudbine, brutalne smrti njegove ćerke Mari, koju je ubio njen partner:

„Bila je 2003. To me je potpuno uništilo. Nikada se nisam oporavio od toga. S druge strane, mi se sastojimo od naše sreće i naše drame."

Trentinjan je rođen 11. decembra 1930. kao sin bogatog industrijalca u južnoj Francuskoj. Majka ga je odgajala kao devojčicu kada je bio mali. Odrasta u vreme Drugog svetskog rata. Otac u otporu, majci su obrijali glavu zbog ljubavne afere sa nemačkim vojnikom.

„Nisam baš bio veselo dete. Čak i tada sam razmišljao da se ubijem. Nikada nisam bio optimista. Ipak se s nežnošću vraćam u to doba, jer je bilo mnogo ljudi koje sam mnogo voleo, ali nisam imao vremena da im to kažem."

Trentinjan je studirao pravo u svom rodnom kraju i otkrio svoju ljubav prema glumi kao gledalac Molijerovog „Tvrdice". Hoće da bude režiser, da slobodnije diše, sa 20 godina odlazi u Pariz.

Mladić iz provincije, navikao da živi na viskoj nozi, jedva sastavlja kraj s krajem sa raznoraznim poslovima. Hteo je da postane vozač na trkama, kao neki njegovi rođaci.

Da bi bolje razumeo glumce – prvo se upisuje na studije glume.

„Započeo sam kurs i to je bila katastrofa. Obeshrabrili su me. Ali opet, zbog toga sam dobio volju da nastavim", kaže on. „Imao sam južnjački naglasak, a to te čini smešnim u Parizu, ako želiš da glumiš u pozorištu."

Dobija prve uloge, stidljiv je, ali lep. To misli i Brižit Bardo, sa kojom snima „I Bog stvori ženu". Njihova ljubavna afera je izazvala pažnju javnosti. Trentinjan beži u vojsku. Vraća se na scenu, ispred kamere. I skromno kaže:

„Pozorište je prijatnije i zato jer imate mnogo manje gledalaca, ali oni dišu u isto vreme kao i vi. To je sreća i želim da ih nasmejem."

Jedan čovek i jedna žena" 1966. sa Anuk Eme. Prijatelj i reditelj Klod Leluš napisao je ovu ulogu sa kojom je Trentinjan uspeo da zablista. 

Oskarom nagrađen politički triler „Z” reditelja Koste Gavrasa spada u klasike evropske kinematografije. Alžirsko-francuski film secira anatomiju političkog ubistva tokom vojne diktature u Grčkoj. Otvoreno optužuje pravosuđe i politiku. Nezaboravno: filmska muzika Mikisa Teodorakisa. Sjajno: preciznost Trentinjana.

Film koji mu je doneo najviše počasti snimio je kada je imao više od 80 godina. Film „Ljubav" u režiji Mihaela Hanekea, govori o starcu koji brine o svojoj na smrt bolesnoj, dementnoj ženi.

2020. se vraća na set, igrajući sa 90 godina za svog prijatelja Kloda Leluša, zajedno sa Anouk Eme - „Najlepše godine života".

Mnogima je Trentinjan do kraja ostao misterija. Jedan francuski novinar ga je jednom pitao - da li mu se to sviđa:

„Da, ali ne zbog mog posla. Ne smatram se posebno zanimljivim. Nikada nisam mislio da sam nešto posebno zato što snimam filmove."

Žan - Luj Trentinjan - 150 uloga. Naročito je voleo političke.

Na kraju je okopneo, oslepeo i nije hteo da mu leče rak.

„O smrti treba govoriti, a ne praviti misteriju, dramu od toga. Ali, kada ste blizu smrti, znate da je to kraj, da nema povratka. Niko se nije vratio i rekao: „Oh, posle je super". Nadam se da ću spavati i da više ni na šta neću misliti. Ali nisam siguran da li će biti tako. Možda će to biti pakao, čistilište - ili raj."

dr,ard,dw

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.