„Što su duže tamo, to manje jedu“
17. jul 2018.
Na teritoriji Francuske u toku prošle godine u centrima za prisilni povratak bilo je smešteno 25.000 osoba. To je 40 odsto više nego 2016. godine. Još isto toliko nalazilo se u centrima u francuskim prekookeanskim područjima. Ali veliki broj njih morao je da bude pušten na slobodu, jer njihov prisilni izgon iz zemlje praktično nije bio moguć.
I bez obzira na to, ti objekti nalik na zatvore i dalje su prepuni. Ograđena dvorišta, rešetke na prozorima, svuda kamere… Muškarci, žene i deca noću se zaključavaju u njihove sobe. Najmanje četiri osobe dele mali prostor s krevetima na sprat. Privatnosti nema. Pored toga, tu su i loši higijenski uslovi i personal koji je na izmaku snaga. Tako šest francuskih nevladinih organizacija u svom izveštaju opisuju stanje u tim centrima.
Boravak od 45 dana prekratak?
„Mi redovno posećujemo te centre“, kaže Nadin Setaui iz organizacije „Francuska, zemlja azila“. „Što su ljudi duže tamo, to manje jedu. Neki vremenom razvijaju i autoagresivno ponašanje. Gutaju oštre predmete – krhotine ili žilete – i tako pokušavaju da izvrše samoubistvo. Pokušavaju da se obese uz pomoć čaršava“.
U centrima su pre svega ljudi koje je francuska policija uhvatila bez dokumenata ili odgovarajuće dozvole za boravak. Među njima su i oni kojima je odbijen zahtev za azil – od čistačica ili poljoprivrednika bez dozvole za rad i boravak, pa do ljudi koji su došli iz kriznih i konfliktnih područja.
„U tim centrima su ljudi iz Eritreje, Sirije, Sudana, Avganistana, Irana ili Iraka. Njihov boravak tu ograničen je na 45 dana. Nakon toga se puštaju na slobodu, jer ih je veoma teško deportovati“, objašnjava Nadin Setaui.
Da bi u budućnosti dobila više vremena za proces deportacije, francuska vlada namerava da poveća rok sa 45 na 90 dana. To međutim neće povećati broj deportacija, smatra David Rohi iz organizacije za pomoć izbeglicama La Cimade. „Očekivanja vlade jednostavno su pogrešna. Godine 2011. godine rok od 32 dana povećan je na 45, a broj deportacija je opao. To je dokaz da neće više ljudi biti deportovano, ukoliko se oni budu duže držali u imigracionom pritvoru. To je dokazano i to je činjenica. Za nas je to besmislena mera koja može veoma da traumatizuje te ljude. Ako namerava da ostane verna vrednostima Francuske, vlada od toga mora da odustane“, kaže Rohi.
Deca čekaju izgon
A vrednosti Francuske se u centrima za deportaciju i gaze i krše, upozoravaju humanitarne i organizacije za zaštitu ljudskih prava. Pri tom se ne misli samo na uslove života, već recimo i na činjenicu da su tamo smeštena i deca i mladi. Na to je reagovao i Sud za ljudska prava. „I uprkos tome, broj dece u tim centrima se ne smanjuje. Baš suprotno – povećava se. Između 2013. i 2017. čak sedam puta“, navodi Rohi.
Tokom prošle godine oko tri stotine dece i mladih bilo je smešteno u centrima za deportaciju – najviše u poslednjih šest godina. To su pre svega deca koja su zatvorena s roditeljima. Reč je o porodicama koje već imaju obaveštenje o prisilnom odlasku iz zemlje, i za koje je uglavnom već jasno da će na kraju morati da napuste zemlju.