Štap i šargarepa u izbegličkoj politici

„Negde moramo da počnemo“, izjavila je visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove Federika Mogerini u Evropskom parlamentu. „Ne želimo da našim predlozima stvari ponovo postavljamo na noge, ali ne postoji drugi put da se promene afrička društva, osim da se s njima sarađuje.“

Upravljati migracijom

Iza te izjave o novoj formi saradnje između Evrope, bliskoistočnih i afričkih zemalja u politici prema izbeglicama, krije se čista politička potreba: „U Libiji se danas nalazi više desetina hiljada ljudi koji traže put ka Evropi“, navodi se u jednom od dokumenata Evropske komisije. U Briselu znaju da su članice EU i dalje podeljene i da u Evropi skoro i da nema spremnosti za njihovo prihvatanje. Broj migranata u međuvremenu se povećava i uglavnom se radi o afričkim izbeglicama koje kreću na opasno putovanje preko zapadne Sredozemne rute, pre svega prema Italiji.

Evropska unija zbog toga namerava da sa Jordanom, Libanom, Tunisom, Nigerijom, Senegalom, Malijem, Nigerom, Etiopijom i Libijom potpiše sporazume o saradnji. Radi se o sličnim sporazumima koji je EU potpisala sa Turskom. Zemlje koje su spremne da bolje obezbede svoje granice, da prihvate ilegalne migrante koji budu prisilno vraćeni iz Evrope i eventualno podrže podizanje izbegličkih centara, trebalo bi da budu nagrađene: EU im zauzvrat obećava više razvojne pomoći i bolje trgovinske uslove.

Za to bi trebalo da budu iskorišćeni postojeći resursi za razvojnu pomoć i politiku prema izbeglicama u Africi. Isplate bi bile vezane uz to koliko su severnoafričke zemlje prihvatile svojih državljana koji su vraćeni iz Evrope i koji u EU nemaju pravo na boravak. To bi takođe trebalo da bude povezano sa investicionim planom kojim se podržava privredni razvoj u pogođenim zemljama. Evropska komisija očekuje da bi ta sredstva mogla da iznose i do 60 milijardi evra ako se uveže i privatni sektor i Evropska investiciona banka kao garant investicija. „Afričkim zemljama potrebna je infrastruktura i mi podržavamo njihov privredni rast“, izjavila je Mogerini. Svi učesnici bi od toga imali korist, a trebalo bi da budu izrađeni i određeni paketi za svaku zemlje.

Konzervativci hvale planove Evropske komisije

Zemlje-članice EU prve korake u tom pravcu napravile su još prošle jeseni na Samitu EU-Afrika održanom na Malti. Međutim, gotovo da nije bilo nikakvih dela nakon tih velikih obećanja. Zapelo je najpre sa novcem: „Evropska unija je obezbedila 1,8 milijardi evra za „African Trust Fund“, dok su zemlje-članice obezbedile samo 80 miliona evra“, žali se Manfred Veber, predsednik poslaničke grupe konzervativaca u Evropskom parlamentu.

S obzirom na to, on uopšte ne vidi problem s povezivanjem razvojne saradnje i dobrog ponašanja u politici prema izbeglicama. „Ispravno je da se nagrade one zemlje koje ponovo prihvate svoje državljane, a da se one druge kazne“, smatra Veber i dodaje: „Potrebna nam je koordinirana politika i tesno trgovinsko partnerstvo sa Afrikom“.

Kritike levičara i liberala

„Kopirati dogovor sa Turskom i naše probleme prebacivati na druge – nije put napred“, kaže međutim šef Liberala u Evropskom parlamentu. „Mi vam dajemo novac, a vi nam nećete slati izbeglice“ – tako to neće funkcionisati. Gaj Verhofštat se zalaže za veću saradnju između EU i Afrike: „U domovinama tih ljudi i tranzitnim zemljama mora se ojačati privredni rast koji će ljudima pružiti perspektivu i na taj način podstaći demokratski razvoj.“

Dosta oštrije kritike na predlog Evropske komisije iznosi Ska Keler iz stranke Zelenih: „Evropska unija se time odriče svih svojih vrednosti u spoljnoj politici. Ne radi se sa samo o tome da se izbeglice odbiju. Mi takođe moramo i da se zapitamo s kojim vladama mi uopšte razgovaramo“. Kelerova kritikuje planiranu „saradnju s diktaturama“ pri čemu se u dokumentima ni na jednom mjestu ne pominju slučajevi Južnog Sudana, niti Eritreje.

„Izbeglice moramo da vratiti nazad i da pomognemo da ljudi u svojim zemljama imaju šanse da vode normalan život“, kaže komesar EU Frans Timermans koji je isposlovao dogovor sa Turskom. Međutim, on bi sada mogao da se suoči s teškim pregovorima i to sa čitavim nizom afričkih zemalja.