Špijuni i naručena ubistva: koliko je bezbedna Nemačka?

Dogodilo se ono što se i očekivalo: za tzv. „ubicu iz Tirgartena“ i ostale ruske špijune i kriminalce na aerodromu Moskva-Vnukovo bio je prostrt crveni tepih. Vadim Krasikov je prvi izašao iz aviona, a Vladimir Putin ga je demonstrativno zagrlio. Bila je to jasna poruka: predsednik je doveo kući „patriotu“ koji je učinio uslugu domovini.

Putin i dalje opravdava tu uslugu – ubistvo Čečena gruzijskog porekla Zelimkana Čangošvilija pre pet godina – kao smaknuće „bandita“ i „teroriste“. Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio je da je osuđeni ubica pripadao specijalnoj jedinici ruske unutrašnje bezbednosne službe FSB.

U završnoj reči na suđenju za „ubistvo u Tirgartenu“nemačko Savezno državno tužilaštvo je naglasilo da je to ubistvo u sred bela dana dovelo u pitanje suverenitet Savezne Republike Nemačke i narušilo osećaj bezbednosti nemačkih građana.

Ulazak s pasošem bez biometrijskih podataka

Moguće je da je Putin namerno izazvao osećaj nesigurnosti, o čemu svedoče ruske kampanje dezinformacija s tim ciljem. Od početka velike ofanzive protiv Ukrajine učestali su incidenti povezani s ruskim obaveštajnim službama – bilo da je reč o hapšenju dvojice Nemaca ruskog porekla zbog sumnje na sabotažu ili o špijuniranju Armina Papergera, šefa koncerna za proizvodnju oružja Rajnmetal.

Pitanje je, dakle, koliko su dobro pripremljene nemačke vlasti i istražitelji. To počinje s izdavanjem viza. Krasikov i njegov saučesnik dobili su turističke vize u francuskom konzulatu u Sankt Petersburgu, uprkos lažnim podacima i s pasošima bez biometrijskih podataka. Prema rezultatima istrage, saučesnik je pre zločina ulazio i izlazio iz Nemačke preko Poljske. Krasikov je ušao u šengenski prostor na aerodromu Šarl de Gol u Parizu.

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova nije se o tome oglašavalo, a nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da su svi ruski pasoši izdati nakon 2006. godine biometrijski, pa iz toga proizlazi da se nije smela izdati viza na osnovu ruskog pasoša bez biometrijskih podataka.

Nadzor nad lokalnim osobljem

Stručnjaci za bezbednost smatraju da su takvi slučajevi mogući i zbog preopterećenosti osoba koje proveravaju zahteve za vize i pasoše. Bivši agent nemačke tajne službe BND Gerhard Konrad ukazuje i na rizik kod angažovanja lokalnog osoblja u obradi zahteva za vize. On kao minimalnu meru bezbednosti navodi da bi osoblje poslato iz Nemačke trebalo da nadzire lokalno osoblje. „Samo tako se može smanjiti rizik od saradnje s lokalnim kriminalnim ili obaveštajnim strukturama“, kaže.

Ovde se radi o pitanju troškova i kapaciteta: Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke ima 154 ambasade i 57 konzulata širom sveta. Tamo radi 5.380 stranih državljana ili nemačkih državljana s prebivalištem u dotičnoj zemlji.

Odbijanje da se izda viza

Osetljivost na tu temu porasla je od 2022. godine i broj izdanih šengen-viza je smanjen: Nemačka je 2019. godine izdala 325.840 šengenskih viza ruskim i 35.205 beloruskim državljanima. Godine 2023. ta brojka je iznosila 15.221 za ruske i 51.872 za beloruske državljane. Osim toga, izdavane su i nacionalne vize za Nemačku (tzv. D-viza), čiji broj nije tako značajno pao: 2019. godine u Rusiji je izdato gotovo 15.000, a 2023. gotovo 11.000. U slučaju Belorusije, broj je čak porastao s 1.612 u 2019. godini na 2.173 u 2023.

Stručnjak stranke CDU za spoljnu politiku Roderih Kizeveter, ujedno član Kontrolnog odbora Bundestaga za nadzor obaveštajnih službi (PKGr), upozorava: „Godine 2022. iz čitave Evrope proterano je oko 400 ruskih agenata. Mnogi su, međutim, i dalje u evropskim gradovima kao diplomate ili s turističkim vizama, kako bi špijunirali i putem dezinformacija i sabotaže potkopavali jedinstvo Evropske unije i NATO, kako bi sabotirali podršku Ukrajini ili izvodili ciljana ubistva.“

Kizeveter kao jednu od mogućnosti za suzbijanje takvog hibridnog ratovanja navodi dalje proterivanje ruskih diplomata i potpuno obustavljanje izdavanja šengenskih viza – „kao što to rade druge zemlje EU, poput baltičkih zemalja i Poljske“. „Osim toga, trebalo bi da se uvedu dalja ograničenja i pojačane provere i za D-vizu“, smatra taj nemački političar opozicione CDU.

Strože bezbednosne provere takođe su zatražili i poslanici iz stranaka vladajuće koalicije.

Mađarska kao rupa u sistemu

Ali, te nemačke mere nisu korisne ako druge države iz šengenskog prostora ne deluju na isti način. Konkretno, radi se o Mađarskoj: krajem jula objavljen je dekret vlade u Budimpešti prema kojem ruski i beloruski državljani mogu slobodno da ulaze u Mađarsku i da se bez prepreka registruju. To im omogućava slobodno putovanje po čitavom šengenskom prostoru.

Kizeveter to vidi kao bezbednosni rizik za čitavu EU. S obzirom na to da Mađarska nije revidirala tu svoju odluku, on smatra da bi trebalo razmotriti trenutnu suspenziju Mađarske iz šengenskog prostora.

Plaćenici i pomagači

U naručenim ubistvima ili sabotažama obično učestvuje više osoba. Kod profesionalno izvršenih dela na neprijateljskoj teritoriji, kao što je „ubistvo u Tirgartenu“ u Berlinu, stručnjaci smatraju da je, osim jednog ili dva glavna organizatora, potrebna i mreža pomagača na planiranom mestu atentata. Pripreme mogu da traju do godinu dana.

U konkretnom slučaju bili su potrebni pomagači koji su pronašli i nadgledali žrtvu. Odabrali su mesto napada i put za bekstvo za Krasikova na kojem nije bilo kamera. Obezbedili su mu bicikl, električni trotinet, odeću, pištolj i druge predmete. Ti predmeti su bili tako pripremljeni da istražitelji nisu mogli jasno da prate njihovo poreklo, niti put do Berlina.

Saučesnici još uvek nisu pronađeni.

Takvi pomagači ne moraju da budu profesionalni agenti, niti moraju da znaju stvarni cilj akcije. Dovoljno je da mogu neprimetno da se kreću ili da dostavljaju delimične informacije.

Nema zaštite svedoka

To što je Krasikov bio otkriven i što su sudije na kraju zaključile da je delovao po nalogu ruske države, može da se zahvali hrabrim svedocima. Jedan od njih bio je Krasikovljev rođak, koji je sa svojom porodicom živeo u Harkovu u Ukrajini.

On je identifikovao Krasikova i opisao pred sudom da su se on i njegova porodica osećali ugroženo. Nakon što je ruska invazija u februaru 2022. započela – nekoliko nedelja nakon presude – uspeli su da pobegnu iz Ukrajine. Ni njegova domovina, a ni Nemačka, tada mu nisu obezbedile dugoročnu zaštitu svedoka.

Profesionalno izvedene akcije nije moguće sprečiti

Generalno se smatra da se političko ubistvo uz profesionalnu pripremu ne može sprečiti, kaže penzionisani službenik nemačkog BND-a Konrad – osim ako obaveštajna služba koja izvršava taj zadatak nije prožeta iznutra stranim obaveštajnim izvorima ili tehničkim senzorima. To bi bilo moguće samo u pojedinim slučajevima, „uz odgovarajuća sredstva, dovoljnu operativnu i političku spremnost na rizik i neophodnu sreću sposobnih“, ističe Konrad.

Dodaje da bi inače trebalo pokušati „rastegnuti čitavu mrežu gotovo neprekinutog nadzora nad potencijalnim žrtvama ili objektima napada“. A to je teško izvodljivo.

Osim toga, ostaje sveobuhvatan nadzor javnog prostora i čuvanje meta-podataka elektronskih sredstava komunikacije. Ali, to bi išlo nauštrb zaštite ličnih prava i na štetu liberalne demokratije.