Kad Olaf Šolc u utorak kroči na litvansko tlo, biće to sudar svetova. Deluje da bi se nemački kancelar pre ugrizao za jezik nego da otvoreno poželi Ukrajini pobedu u ratu protiv ruskog agresora.
Litvanija je pak tvrdo na strani Ukrajine. Pre nekoliko dana je svet obišla vest da su građani male baltičke države za par dana skupili pet miliona evra kako bi za ukrajinsku vojsku kupili turske dronove Bajraktar.
U Viljnusu i drugim litvanskim gradovima na svakom koraku se vide ukrajinske zastave na administrativnim zgradama.
Tamošnje vlasti, u dogovoru sa baltičkim susedima Estonijom i Letonijom, u Briselu redovno zagovaraju najoštrije mere protiv Moskve i najviše podrške za Kijev.
Litvanija je pola veka trpela sovjetsku vladavinu koja je podrazumevala deportacije disidenata u Sibir, surova ubistva od strane KGB i jednu krvavu noć kad su tenkovi išli kroz Viljnus 1991. godine.
To sve valja znati kako bi se razumelo zašto u Litvaniji poslednjih meseci ne gledaju baš blagonaklono na Nemačku.
Nepoverenje je doduše počelo mnogo ranije, kad je Berlin insistirao na završetku gasovoda Severni tok 2 iako je Rusija prethodno anektirala Krim i potpirila sukobe u Donbasu.
U to vreme je Litvanija uveliko pobegla od energetskog monopola Gazproma i korak po korak stvarala energetski miks nezavisan od Rusije.
Kancelar Šolc je tokom prvih šest meseci na funkciji povukao dosta poteza koji su izazvali nepoverenje na Baltiku i u istočnoj Evropi. Prvo je dugo odbijao da stavi Severni tok 2 na led, onda nedeljama otezao sa isporukom oružja Ukrajini.
U Litvaniji je primećeno da Šolc i dalje nije obišao Kijev tokom rata, iako je u međuvremenu rešen diplomatski skandal nakon što je Ukrajina saopštila da je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer nepoželjan gost.
Kad je nemačka šefica diplomatije Analena Berbok iz redova Zelenih posetila Viljnus u aprilu, njen tamošnji kolega Gabrijelus Landsbergis uputio joj je kompliment koji je bio otrovna strelica prema socijaldemokrati Šolcu. Landsbergis je rekao da je uveren da Berbok „lično“ radi sve za dobrobit Ukrajine.
Nezadovoljstvo u Litvaniji bilo je toliko da su se čak demonstranti okupljali ispred nemačke ambasade. I danas deluje da u Viljnusu nisu sasvim ubeđeni da je Nemačka ekonomski zbilja okrenula leđa Rusiji.
Sa druge strane, u Litvaniji cene to što nemački Bundesver predvodi borbene jedinice NATO stacionirane u Litvaniji.
Upravo je ta misija glavni povod sastanka Šolca i litvanskog predsednika Gitanasa Nausede. Očekuje se da će broj nemačkih vojnika u Litvaniji biti osetno povećan.
Tako poseta daje Šolcu jedinstvenu priliku da poboljša i lični i nemački imidž u Litvaniji. Osim konkretnih poteza na vojnom planu, u Viljnusu od njega očekuju i jasne reči prema Rusiji.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.