1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šolc u Ljubljani: sloga na južnoj strani Alpa

27. mart 2024.

Brzina ispunjavanja kriterijuma mora biti najvažniji faktor u procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, poručio je nemački kancelar Olaf Šolc tokom svog prvog boravka u Sloveniji.

https://p.dw.com/p/4e9wC
Nemački kancelar Olaf Šolc i slovenački premijer Robert Golob na konferenciji za novinare u Ljubljani
Nemački kancelar Olaf Šolc i slovenački premijer Robert Golob na konferenciji za novinare u LjubljaniFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Prva poseta nemačkog kancelara Sloveniji bila je kratka: oko četiri poslepodne u utorak 26. marta Olaf Šolc je sletio na ljubljanski aerodrom, a nešto posla osam uveče već je s istog mesta poleteo nazad za Berlin.

Razlog za tako kratak boravak bi, kako se saznaje u kuloarima u Bundestagu, mogao da bude drugačiji prvobitni plan posete jugoistoku Evrope po kojem je pre podne trebalo da ode i u obližnji glavni grad jedne druge članice Evropske unije. Ali, burni početak predizborne kampanje u toj zemlji odložio je kancelarovu posetu za neko kasnije vreme.

Poslednji put je neki predsednik nemačke vlade posetio Sloveniju pre 13 godina. Tada su se u Ljubljani susreli tadašnja kancelarka Angela Merkel i slovenački premijer Borut Pahor.

Sada su Olaf Šolc i njegov domaćin Robert Golob izašli pred novinare nakon kratkog razgovora, a pre nego što će se uputiti u Brdo kod Kranja na radnu večeru.

Različiti stavovi o bliskoistočnom problemu

Spornih trenutaka između Slovenije i Nemačke ionako gotovo i da nema. Sloga između najveće i jedne od najmanjih članica Evropske unije, vlada po pitanju skoro svih tema razgovora dvojice predsednika vlada: Ukrajina, približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, migracije. Ipak, u tom moru sloge, jedna tema strši: rat u Pojasu Gaze. Slovenija je – a to je bilo vidljivo i prošle nedelje na samitu EU u Briselu – uz Španiju i Irsku, jedan od najvećih kritičara postupka Izraela u Gazi.

Slovenački premijer istakao je da svaka država može da ima svoj stav, a Slovenija je uvek imala prijateljske odnose „s obema stranama“, i Izraelom i Palestinom, odnosno s arapskim narodima. Pa ipak, premijer je istakao da ima razumevanje za nemački stav.

„U Sloveniji razumemo i poštujemo nemački stav, koji je uslovljen i pogledom na prošlost i na današnje odnose Nemačke i Izraela“, rekao je Golob. Pritom je istakao da Slovenija kao nestalna članica Saveta bezbednosti UN deluje kao „pošten posrednik za postizanje mira“.

Premijer je u potpunosti podržao kancelara koji je istakao potrebu povećanja humanitarne pomoći stanovništvu Gaze, za šta je potrebno stabilno primirje. Šolc je prekid vatre povezao i sa bezuslovnim puštanjem na slobodu izraelskih talaca koji se nalaze u rukama Hamasa.

Nemački kancelar Olaf Šolc je sa svojim domaćinom, slovenačkim premijerom Robertom Golobom, proveo samo nekoliko časova
Nemački kancelar Olaf Šolc je sa svojim domaćinom, slovenačkim premijerom Robertom Golobom, proveo samo nekoliko časovaFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Dalja pomoć Ukrajini

Po pitanju Ukrajine, između Nemačke i Slovenije vlada veća sloga. „Naše dve zemlje po pitanju pomoći Ukrajini blisko sarađuju i koordiniraju svoje stavove. Imaju slične poglede na ono šta bi trebalo uraditi. Ali takođe moramo da podržimo Ukrajinu oružjem koje joj je sada potrebno“, rekao je nemački kancelar.

Slovenija je s Nemačkom već sklopila sporazum o besplatnoj isporuci motornih vozila za vojnu pomoć Ukrajini. U zamenu za motorna vozila, Slovenija je Ukrajini poslala 28 svojih tenkova M55S.

Širenje Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana

Nekoliko dana nakon što je Bosna i Hercegovina dobila zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora, o proširenju EU na Zapadni Balkan govorilo se i u Ljubljani. Oba državnika stavila su do znanja da je svim tim zemljama mesto u Evropskoj uniji. Slovenija i Nemačka spadaju među zemlje koje se najsnažnije zalažu za članstvo zemalja Zapadnog Balkana.

Šolc je izrazio zadovoljstvo time što je proces približavanja „dobio na zamahu“. „Dobro je da se pojavila nova dinamika i da guramo napred mnoga specifična pitanja. To se odnosi na rešavanje bilateralnih sukoba koji su prepreka, kao što je pitanje: kako sada možemo da pokrenemo proces sa Severnom Makedonijom, a da ga ne ometaju sporovi među državama-članicama? To se odnosi na pitanje Srbije i Kosova, a naravno i na pitanje: šta dalje s Bosnom i Hercegovinom“, rekao je kancelar. Trebalo bi, dodao je iskoristiti kako treba i Berlinski proces za konkretno poboljšanje problema.

Po pitanju Bosne i Hercegovine Šolc je ukazao na potrebu sprovođenja reformi. Rekao je da na putu ka EU ne sme biti ustupaka kada su u pitanju kriterijumi, bez obzira na to koliko je želja za članstvom velika. „Trenutak ulaska u Evropsku uniji najviše bi trebalo da zavisi od ispunjavanja kriterijuma“, rekao je Šolc i dodao: „Ovo nije geopolitički proces donošenja odluka, već se radi o konkretnim reformama i koracima... Nemačka neće biti samo posmatrač, ona je spremna da aktivno doprinese rom procesu.“

Golob se zahvalio Šolcu koji je, kako je rekao, odigrao važnu ulogu u uveravanju skeptičnih lidera EU o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Kancelar i premijer su se složili da je istovremeno potrebno reformisati EU, a pre svega pojednostaviti procese donošenja odluka. Slovenački premijer istakao je da se suviše često da Savet EU bude blokiran zbog jedne države-članice koja tako može da ostvaruje svoje interese. „Zato smatram da je reforma neophodna“, zaključio je.