1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šolc kandidat za kancelara, kakve su mu šanse?

22. novembar 2024.

Nemačke Socijaldemokrate dugo su raspravljale o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: kancelar Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je odlučeno – ali to, čini se, neće mnogo pomoći SPD-u.

https://p.dw.com/p/4nIbR
Šolc ostaje ispred, Pistorijus iza: aktuelni kancelar ponovo se u ime SPD-a kandiduje na tu funkciju
Šolc ostaje ispred, Pistorijus iza: aktuelni kancelar ponovo se u ime SPD-a kandiduje na tu funkcijuFoto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Ministar odbrane Boris Pistorijus neće biti kandidat SPD-a za kancelara. To je u četvrtak uveče saopštio rukovodstvu partije i poslaničke grupe, a poručio je i u videu objavljenom na Instagramu. Nakon kontroverzne javne debate, otvoren je put za ponovnu kandidaturu kancelara Olafa Šolca.

Građani žele Pistorijusa

Međutim, da se pitaju građani Nemačke, Boris Pistorijus bi bio najprikladniji kandidat SPD-a za kancelara. To je pokazalo aktuelno istraživanje „Nemački trend“ (Deutschlandttrend), koje redovno, za javni servis ARD sprovodi agencija za istraživanje javnog mnjenja „Infratest dimap“.

U reprezentativnoj anketi, sprovedenoj među oko 1.300 učesnika s pravom glasa, 60 procenata se izjasnilo za Pistorijusa, koji je već mesecima jedan od najpopularnijih političara u zemlji.

Samo 21 odsto ispitanika podržava aktuelnog kancelara Olafa Šolca, takođe iz SPD-a.

Istovremeno, lidera opozicije Fridriha Merca, kandidata konzervativaca iz redova CDU i CSU, 42 procenata anketiranih smatra dobrim izborom.

Anketa je vršena početkom nedelje, uglavnom putem telefonskih intervjua, i uzima u obzir najnovije političke događaje.

Visok nivo podrške Pistorijusu bio je razlog zašto je u vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji izbila žestoka rasprava o tome da li bi Olaf Šolc trebalo ponovo da se kandiduje za kancelara ili bi to ipak trebalo prepustiti Pistorijusu.

Kada se gledaju samo pristalice SPD-a, podrška ministru odbrane još je ubedljivija: 82 odsto njih smatra da je on pogodan da preuzme najvišu političku funkciju u Nemačkoj.

Kako je u četvrtak uveče saopšteno, zvanična odluka da Olaf Šolc ponovo predvodi SPD u kratkoj predizbornoj kampanji koja će trajati do sredine februara, trebalo bi da bude doneta narednog ponedeljka na sednicama Predsedništva i Izvršnog odbora SPD-a.

Pre nešto više od dve nedelje, raspala se koalicija tri partije – socijaldemokrata, Zelenih i FDP-a. Šolc i njegov SPD otada vladaju zemljom u manjinskoj koaliciji sa Zelenima. Vanredni izbori zakazani su za 23. februar.

Olaf Šolc, dakle, ostaje kandidat SPD-a za kancelara. Inače je on, početkom nedelje, tokom samita G20 u Rio de Žaneiru, više puta naglasio da želi ponovo da se kandiduje. Ipak, malo je verovatno da će Šolc, nakon prevremenih izbora, zaista i ostati kancelar. Većina građana želi promenu vlasti.

Građani Nemačke žele promenu vlasti

Na pitanje koja stranka bi ubuduće trebalo da predvodi vladu, 38 procenata ispitanika je odgovorilo: CDU sa svojim predsednikom i kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom. To je sigurno i zato što građani Nemačke već mesecima znaju da konzervativci vode u svim anketama, uključujući i aktuelni „Nemački trend“.

Na redovno pitanje te ankete: Za koju stranku bi glasali kada bi izbori bili u predstojeću nedelju, 33 procenta je odgovorilo: CDU/CSU. Na drugom mestu nalazi se u delovima krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 19 odsto, dok su na trećem mestu Socijaldemokrate i Zeleni, obe sa po 14 procenata.

U ovoj najnovijoj anketi SPD je izgubio još dva procentna poena u odnosu na prethodno istraživanje s početka novembra.

Većina Nemaca ne želi isporuku Taurusa Ukrajini

Među partijama u Nemačkoj vodi se debata o tome da li bi Ukrajina trebalo da dobije nemačke krstareće projektile Taurus, kojima bi mogla da gađa ciljeve i na teritoriji Rusije. Kancelar Olaf Šolc to već dugo odbija, navodeći kao razlog da bi time Nemačka postala učesnik u ratu.

S druge strane, lider opozicije Fridrih Merc podržava isporuku, kao i mnogi političari iz vladajuće stranke Zelenih i bivše vladajuće stranke FDP.

Međutim, 61 procenat ispitanika u ovoj anketi striktno je protiv isporuke tih projektila Ukrajini.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku