Širom Evrope protesti zbog TTIP

„Tvorci Sporazuma TTIP sigurno nisu računali sa ovolikim otporom kada su pre dve godine počeli razgovore“, piše dnevnik Zidojče cajtung: „Desetine hiljada protivnika Sporazuma su mirno protestovale u mnogim evropskim gradovima. Samo u Minhenu je na ulice izašlo 20.000 ljudi, u Beču je bilo oko 10.000 demonstranata […] Demonstriralo se i u Briselu, Madridu i Helsinkiju, ne samo protiv TTIP, već i protiv sporazuma CETA sa Kanadom, kao i protiv TISA, planiranog sporazuma o uslužnim delatnostima između 23 zemlje.

Nijedan drugi politički projekat EU ne pokreće mase u toj meri kao TTIP. Prema podacima organizacije Attac, za vikend je bilo planirano 750 akcija u 45 zemalja, od toga više od 230 u Nemačkoj. Otpor se tokom proteklih meseci pretvorio u građanski pokret kome se priključilo više stotina organizacija iz svih oblasti društva. Ono što pristalice TTIP vide kao šansu za veći privredni rast, rad i blagostanje, mnogi ljudi ne vide tako. Oni strahuju od slabljenja pravne i socijalne države kao i da će koncerni dobiti specijalna prava i to na račun građana.

To se vidi i po anketama. Dok je u početku većina Nemaca bila ubeđena u prednosti planiranog sporazuma, sada većina ima suprotan stav. Jedna anketa Komisije EU pokazuje: u 25 zemalja EU većina je za TTIP, a samo u Nemačkoj, Austriji i Luksemburgu – nije. Protivnici ukazuju na rizike na planu bezbednosti životnih namirnica i zaštite potrošača. Deo planiranog projekta je i Sporazum o zaštiti investicija – poglavlje koje je posebno sporno“, piše Zidojče cajtung (O problemima „zaštite investicija“ i prednostima koje ona donosi koncernima smo pisali OVDE.)

Delegacije SAD i EU su dosad imale osam rundi pregovora. Danas (20.4.) počinje nova runda u Njujorku. Zna se samo da će biti reči o „velikom dijapazonu tema u vezi sa TTIP“ – kako to piše na internet-portalu Komisije EU. I dalje se pregovara iza zatvorenih vrata sa sadržaj pregovora ne sme da prodre u javnost. Takav postupak nije neuobičajen kada je reč o pregovorima o slobodnoj trgovini; no, TTIP je poseban slučaj, jer se njima zapravo predviđa stvaranje zajedničkog tržišta SAD i EU. A to znači nova merila za čitav svet.

Kritičari smatraju da transatlantska zona slobodne trgovine nije nikakav gigantski program rasta – kao što ga predstavljaju vlasti EU i SAD – već da on donosi besprimerno slabljenje prava radnika, standarda proizvodnje, zaštite potrošača, nivoa plata, socijalne države i zaštite životne sredine. S druge strane, predstavnici EU i privrede, posebno velikih koncerna, čine sve kako bi progurale ovaj Sporazum. Tako, na primer, „predstavnici vodećih nemačkih automobilskih koncerna vode pravu kampanju za TTIP“, kako piše nedeljnik Frankfurter algemajne zontagscajtung, pozivajući se na dokumentaciju Saveza nemačke industrije (BDI).

„Mi želimo TTIP – tako se zove akcija top-menadžera nemačke industrije koja počinje ove nedelje“, piše pomenuti nedeljnik: „TTIP je obaveza, kaže šef koncerna Dajmler Diter Ceče. On tvrdi da će, ako se Amerika okrene u pravcu Pacifika, to oslabiti ulogu Evrope.“ U potpisnike velike akcije za lobiranje u korist TTIP spadaju firme „Dojče post DHL“, BASF, Bajer, Tisen-krup, Simens, BMW, Henkel i drugi. „Svi oni naglašavaju prednosti slobodnog tržišta i brane se od sumnji da TTIP služi koncernima i ugrožava dobrobit potrošača.“